Izvor: Blic, 06.Dec.2015, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA LI SMO NEPISMENI? Koliko poznajemo jezik kojim govorimo?
Sproveli smo mini-anketu među slučajnim prolaznicima i zaključili da je vreme da se zapitamo koliko zaista poznajemo jezik kojim govorimo. Živimo u vremenu u kojem se sve manje čitaju knjige, sve manje vodimo računa o tome kako se izražavamo, a domaće reči sve više zamenjujemo rečima iz engleskog jezika.
Dr Ivan Klajn, znameniti lingvista i autor „Rečnika jezičkih nedoumica“ čije skraćeno izdanje u delovima poklanjamo uz štampano izdanje „Blica" od sutra, ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fenomen vidi kao globalni trend.
„Opšta nepismenost je možda prejak izraz, ali sigurno je da u proseku nismo dovoljno pismeni. U vreme kad je mnogima egzistencija ugrožena (ne samo u ekonomskom smislu nego i bukvalno, jer se ne zna gde će sledeći terorista da zapuca ili da se raznese bombom), teško je zahtevati od prosečnog građanina da vodi brigu o jeziku i izražavanju. Nije neka uteha, ali čini mi se da ni bogatije nacije nisu u tome mnogo bolje od nas. Uvek se zapanjim kad na „Jutjubu“ i sličnim programima vidim komentare engleskih i američkih čitalaca. Na stranu što ne poznaju engleski „speling“, koji je uvek problematičan, ali ne vode računa ni o smislu rečenice pa ih čak mrzi i da isprave najobičnije slovne greške."
„Dodatni problem je", objašnjava dr Klajn, „činjenica da u današnjem svetu presudan uticaj na početke jezičkog obrazovanja kod dece nemaju ni škola ni knjiga, jer već u predškolskom dobu deca gledaju u mobilne, tablete, kompjutere i tako dalje, i tu se prvi put susreću s pisanom rečju. Više puta smo skretali pažnju ministrima prosvete da se gramatika maternjeg jezika uči samo u osnovnoj školi, dok se u srednjoj, pod imenom „Srpski jezik i književnost" radi isključivo književnost, ali nikada ni od kog ministra prosvete nije bilo nikakve reakcije."
Kada se sve navedeno uzme u obzir, zaključak je da situacija nije sjajna i da neko treba ozbiljno da se pozabavi ovim problem. Do tada, ukoliko već niste nabavili adekvatan priručnik, iskoristite priliku i uz „Blic" sakupite svoj mini-pravopis iz pet delova. „Najčešće jezičke nedoumice" nastale su kao izbor iz „Rečnika jezičkih nedoumica" dr Ivana Klajna i obuhvataju sve jezičke dileme sa kojima se susrećete. Iznenadićete se koliko grešimo u govoru.
