Izvor: Politika, 06.Nov.2015, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari srpske vere i tradicije
Vredni su i bogati Srbi u kanadskom gradu na Nijagari, a nedavno su na niz adresa kanadskih institucija i organa vlasti uputili protestno pismo zbog mogućeg prijema Kosova u Unesko
Najagara Fols – Političari i diplomate bili su organizatori potpisivanja Povelje o prijateljstvu Kraljeva i kanadskog grada Najagare Fols. Povod i „temelj“ tog prijateljstva je ranija saradnja, nesebična i velika pomoć Kraljevu kanadskog Srbina Milomira Glavčića. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I, bez obzira što je država organizator dolaska Kraljevčana u Najagaru Fols, pomenuti dobrotvor je uistinu bio pravi domaćin. Srećan i gostoprimljiv prema zemljacima, povezao nas je i sa drugima, našim Srbima koji su o ovom gradu bogati, ugledni i uticajni.
Na obali Nijagare, tik uz poznati vodopad, koji godišnje obiđe i oko 12 miliona turista iz celog sveta, najpoznatije i najatraktivnije hotele drže upravo Srbi. To su Đorđe Jarić i njegovi sinovi i kćerka, zatim Džordž Matović, Željko Rudan...Nije preterano reći da čak i upravljaju vodopadom na kanadskoj strani, lepšoj od američke i čine to na najbolji način. U vreme naše posete, naspram poznatog vodopada gradi se pravi spomenički kompleks našem naučniku i izumitelju Nikoli Tesli, koji je ukrotio ovu reku i tu pokrenuo prvu elektranu.
– Radimo to uz pomoć crkve i Vlade Srbije, a uz dozvolu kanadskih vlasti. Spremamo se i za proslavu stogodišnjice Srpske narodne odbrane u Kanadi, organizacije koja je oduvek bila čuvar srpskih nacionalnih vrednosti, tradicije i običaja. Mi smo i sada u žiži dešavanja u zemlji, borimo se i dajemo naš doprinos očuvanju interesa otadžbine. Baš nedavno smo na niz adresa kanadskih institucija i organa vlasti uputili protestno pismo zbog mogućeg prijema Kosova u Unesko. Da ne govorim o našim aktivnostima povodom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, pomoći vojnicima na ratištima, izbeglicama...I danas ovde pomažemo Srbima koji pristignu u Kanadu u nameri da ostanu – objašnjava nam Aca Pantelić, predsednik Srpske narodne obnove za Kanadu, inače rođeni Valjevac.
On je i veliki protivnik poznatih podela Srba, kojih je bilo i ovde, pa je zato ogorčen na nedavno smenjenog vladiku Georgija koji je, tvrdi, „neverničkim službovanjem i tome doprineo“.
Inače, pomenuti vladika, kako nam objašnjava Danica Mirović Macek, odnedavno predsednica crkveno-školske opštine, zatvorio je 2006.godine ovdašnju pravoslavnu crkvu, u kojoj nije bilo službe tokom naredne tri godine.
–Bilo je to njegovo reagovanje na odluku skupštine crkvene opštine o formiranju korporacije kojom smo hteli da zaštitimo crkvenu imovinu. Kad nam je zatvorio crkvu, izmolili smo vladiku Mitrofana i prihvatila nas je Američka eparhija. Vratio nam se i sveštenik Dejan tako da sada, osim što nismo u Kanadskoj eparhiji, nemamo problema kojih zbog Georgija ima u drugim crkvenim opštinama u Kanadi. Sada se ovde redovno održavaju službe, u nameri smo da sagradimo i novu svečanu salu na crkvenom imanju, jer su nam se vratili i vernici i donatori – kaže predsednica crkvene opštine Danica Mirović Macek.
Ona nas vodi i u obilazak grada na Nijagari, koji se prostire na oko 200 kvadratnih kilometara. Živi se ponajviše u predgrađima, tamo su ali u različitim kvartovima i najbogatiji i najsiromašniji. A, radi se u užem gradskom jezgru, gde se nalazi 107 hotela. Sve su to objekti od dve stotine do hiljadu ležajeva i sve je posvećeno turizmu čak i ogroman kazino, u kome ima čak četiri hiljade zaposlenih. Međutim, u drugim granama je sve teže naći posao, jer se i odavde industrija seli tamo gde je radna snaga jeftinija, a ko ne zaradi sto hiljada kanadskih dolara godišnje taj ovde ne može opstati.
– Ranije je dobar majstor, recimo u fabrici automobilskih delova, zarađivao i više od trideset dolara na sat, a sada se tog posla prihvataju ljudi i za upola manju zaradu – objašnjava nam Aca Pantelić.
U hotelima čiji su vlasnici Srbi zaposleni su uglavnom naši ljudi kojih u ovom gradu ima oko pet hiljada. Tako je u restoranu poznatog Skajlon tornja, u vlasništvu Đorđa Jerića, kao i u restoranu „Kopakabani“, čiji je vlasnik Željko Rudan. Tu zatičemo šefa kuhinje, tridestogodišnjeg Vladimira Bajića iz Novog Sada.
– Ovde sam došao iz „Šeratona“, gde sam bio kuvar pa nisam dobio povišicu. Zbog toga sam otišao i sada u ovom restoranu imam 21 dolara na sat. Ali, već sutra se vraćam u „Šeraton“, jer su došli i ponudili mi i tamo šefovsko mesto i još veću zaradu – objašnjava nam Bajić.
Inače, običan kuvar zarađuje oko 16 dolara na sat, a konobar?
– Najviše, a koliko to je tajna – kaže, uz šalu, naravno na srpskom, konobar Mihailo Tripković iz Beograda i dodaje da je zadovoljan ovdašnjim životom, uprkos nostalgiji prema rodnom gradu.
Inače, ponajviše zarađuju stručnjaci informatičari i lekari. Čak kada je vlast zarade ograničila na 400.000 godišnje, lekari su radili po tri dana, jer su tu svotu ostvarivali za pola radne nedelje.
Tako, nama iz Srbije sve nekako izgleda lepo, ponajviše zbog daleko više šansi za zaradu i lagodniji život pa i ta grtalica, kako su nam objasnili, zimi nije tako strašna, iako sneg zna da napada i po pet metara...
