Izvor: Politika, 13.Nov.2014, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar srpskih junaka iz Prvog svetskog rata
Priču o čika Đorđu Mihajloviću, čuvaru Srpskog vojničkog groblja u Solunu, ovih dana prenela je i američka agencija AP. – Ako odlazite na Zejtinlik, ne zaboravite domaću rakiju
Zejtinlik – Čika Đorđe voli da kaže kako ne prođe dan a da Srbin ovde ne dođe.Jer su na Zejtinliku, mestu na kojem se u otomanskim vremenima prodavao zejtin (ulje), a potom bila smeštena ratna bolnica, večni mir našle kosti 7.565 srpskih ratnika palih na Solunskom frontu. Ovde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su kao u borbenom poretku, onako kako su se borili i padali, uz Srbe sahranjeni iFrancuzi, Italijani, Britanci i Rusi.
Glavni ulaz je prepoznatljiv po velikoj dvodelnoj kapiji iznad koje je od kovanog gvožđa izrađen ćirilični natpis „Srpsko vojničko groblje”, kroz koju se vide vrhovi čempresa donetih sa Hilandara. Čim zaškripe prve koraci, Đorđe Mihajlović (86) prekida posao, bilo da plevi travu između grobova, doliva ulje u kandila ili briše prašinu sa fotografija i ikona donetih iz otadžbine.
Iako se zvanično brine samo o srpskom delu groblja, nije neobično da porazgovara i sa ruskim posetiocima, da dočeka svaku stranu delegaciju. Jer niko od njega ne zna bolje priču o svakom kamenu i krstu koji se nalazi na ovih oko 10 hiljada kvadratnih metara.
Iako nismo bili sigurni da ćemo ga prepoznati posle susreta od pre 10 godina, njegov hitar korak i vojnička uniforma ne mogu a da se ne prepoznaju. I kao da nije ostario ni dana. Kažemo da smo iz Srbije, ali ne i da smo novinari, jer to i nije bitno na ovom svetom mestu.
– Odakle ste? – pita jednu od nas i odmahuje glavom kada čuje odgovor „iz Beograda”.
– Ne, ne, odakle ti je deda, kako je prezime? – nastavlja.
Čika Đorđe zna ime svakog oficira, kaplara i dobrovoljca koji je sahranjen na Zejtinliku. Kada čuje prezime, odmah krene da deklamuje naziv rodnog sela poginulog i gde mu se nalazi ploča ili krst. Nema porodice iz Srbije koja nije dala neku žrtvu, kaže… Na nekim grobovima ima svežeg cveća, negde gori sveća, negde je ostavljena jabuka…
Sav materijal za groblje, do poslednjeg kamena, stigao iz Srbije: cement iz Beočina, kamen iz majdana kod Džepa, granit iz Ljiga, samo su čempresi doneti sa Svete Gore.
Ispred Mauzoleja sa kapelom, koji zauzima centralno mesto i ispod kojeg je ukopana kripta sa 5.580 posmrtnih ostataka, dočekuje nas supruga čika Đorđa, inače Grkinja. Starina nas nudi domaćom rakijom i cigaretama, ona brojanicama i ikonama. Priča nam da je i njegov otac oženio Grkinju, da će ovaj posao da radi do smrti i da mu je najveća žal što nema muškog naslednika.
Sa leve strane od centralnog ulaza, sazidana je i skromna kuća za čuvara groblja. Prvi je bio njegov deda Sava, kojeg je nasledio sin Đuro, a čika Đorđe je ovaj posao preuzeo posle smrti oca 1960. godine.
Ovih dana, priču o čuvaru srpskog groblja preneo je i AP, podsećajući da je Srbija, koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu od samog početka, imala armiju oko 350.000 vojnika, od kojih je oko 130.000 poginulo.
On nosi stare uniforme u čast vojnika i puši cigarete „drina” koje su bile popularne među vojnicima u rovovima, prenela je američka agencija. Pošto nema sina naslednika, obučava šegrta koga mu je dodelio Beograd. Ono što AP nije preneo, jeste priča o nastanku Zejtinlika, gde je srpska vojka, odmah po dolasku u Solun, stacionirala ratnu bolnicu, pored koje su sahranjivani preminuli ranjenici. Među prvima, na Mitrovdan, 8. novembra 1917. godine, na Zejtinliku je sahranjen pesnik „Plave grobnice” Milutin Bojić, koji je preminuo u Vojnoj bolnici u Solunu od posledica zapaljenja pluća.
Deda Đorđa Mihajlovića Savo Mihajlović bio je dobrovoljac iz Grblja, koji je dobio zadatak da sa grupom saboraca prikupi posmrtne ostatke junaka sahranjivanih od 1916. do 1918. godine iza borbenih linija. Jer, poginuli ratnici seljaci obično su sahranjivani u pozadini fronta, bez sanduka, sa drvenim krstačama u zaglavlju na kojima je urezivano ime, prezime, čin i jedinica. S velikom posvećenošću, ljubavlju i poštovanjem prema svojim drugovima, Savin tim je uspeo da identifikuje i na Zejtinlik prenese junake iz bitaka na Gorničevu, Kajmakčalanu, Crnoj reci, Sokolu, Dobrom polju, Veterniku, Kozjaku... Samo mali broj solunaca nisu uspeli da identifikuju.
Kao i njegov deda i otac, čika Đorđe namerava tu da radi dok ne umre, a onda će i on biti sahranjen na Zejtinliku. Da li će Srbija ikada moći da im se oduži na pravi način?
Sandra Gucijan
objavljeno: 13.11.2014.
