Izvor: Politika, 11.Jul.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar časti srpskih oficira
Miroslav Radić smatran je veoma profesionalnim i disciplinovanim starešinom i njegova naređenja uvek su izvršavana – stoji u presudi Međunarodnog krivičnog tribunala za kapetana koji je oslobođen u Hagu i odbačen u otadžbini
Jesen 1991. izmenila je životopise mnogim žiteljima Balkana i, na ovaj ili onaj način, još im je za petama. Među takvima je i Beograđanin Miroslav Radić (52): onda, sa 29 godina, komandir jurišne grupe u ratnom Vukovaru, zatim uhapšen pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oslobođen na sudu u Hagu, posle tamnovanja odbačen u otadžbini, a danas sezonski građevinski radnik bez stalnog prihoda.
– Čovek se, s vremenom, promeni pod teretom nevolja i nepravdi, ali se retko dogodi da to bude promena nabolje. Baš zato se svojski trudim da sačuvam čvrstinu u sebi, i veru da će nekog dana biti bolje – kaže za naš list bivši oficir Jugoslovenske narodne armije.
Radić je nedavno Vrhovnom kasacionom sudu Srbije izjavio reviziju protiv pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, kojom je odbijen njegov zahtev za naknadu štete od 50 miliona dinara. Uhapšen je 2003. godine u Beogradu po nalogu tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu, bezrazložno robijao u Sheveningenu 1.622 dana i na kraju oslobođen, kao nedužan.
– Naši sudovi kojima sam se obratio smatraju da ne postoji pravni osnov za presudu u moju korist, jer Srbija nije pasivno deklarisana kao mogući učesnik u sporu. Ako je to istina, Viši sud je takav stav mogao da zauzme i na prvom ročištu, a ne posle pet i po godina sudskog procesa – ističe Radić.
Jeseni 1991. komandovao je jednom četom i jurišnom grupom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i zbog toga bio, zajedno sa pukovnikom Milom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Pretresno veće Međunarodnog krivičnog tribunala – kojem je predsedavao Kevin Parker iz Australije, 27. septembra 2007. godine, osudilo je Mrkšića na 20, a Šljivančanina na pet godina zatvora (kasnije majoru kazna povećana na 10 godina), dok je Radić oslobođen svake odgovornosti. Tužilac Karla del Ponte nije se žalila na odluku veća o Radiću, iako je na pretresu zahtevala doživotnu robiju za kapetana prve klase. Tužilaštvo tribunala, na taj način, praktično je priznalo svoju grešku u slučaju Radića. Iz grobnice na farmi „Ovčara” kod Vukovara, inače, ekshumirano je 200 žrtava, nesrba, od kojih su identifikovane 192, dok je optužnica trojicu oficira teretila za 264 žrtve.
Veće je zaključilo da nema dokaza o tome da je Radić bio na „Ovčari” 20. novembra 1991. godine, niti da je ijedan njegov vojnik pre toga bio prisutan u zgradi ili krugu vukovarske bolnice. To je osnov oslobađajuće presude i debakla optužnice protiv ovog oficira, a tročlano pretresno veće tribunala u presudi je, govoreći o Radićevoj ulozi u Vukovaru, ispisalo redove na osnovu kojih bi ovaj kapetan odmah bio, ne osuđen već unapređen u svakoj vojsci sveta.
Mada nije za pohvalu ako nekog hvali Tribunal u Hagu, u presudi je navedeno:
„Osim snage, sposobnosti i odvažnosti kojima se odlikovao Miroslav Radić, on je bio i najbolje obučeni oficir u Trećoj jurišnoj grupi i zapravo jedini oficir sa diplomom vojne akademije”. Smatran je veoma profesionalnim i disciplinovanim starešinom i njegova naređenja uvek su izvršavana. Bolja motivacija i disciplina koje je Radić uspevao da postigne kod pripadnika jurišne grupe vide se iz ratnog dnevnika Prvog bataljona Gardijske motorizovane brigade. Na početku, 21. i 22. oktobra u izveštajima se govorilo o nedostatku motivacije među pripadnicima Teritorijalne odbrane u jurišnoj grupi i o tome da su 42 dobrovoljca tražila zamenu. Nakon toga, više nije bilo takvih beležaka.
Veće takođe prihvata da je jednom prilikom Miroslav Radić postrojio i, zbog pića i pljačke, razoružao 100–150 dobrovoljaca, a 40 pripadnika odreda „Leva supoderica” uklonjeno je iz Jurišne grupe. Na pravcu dejstava Miroslava Radića postojala je disciplina, navodi se u presudi pretresnog veća Haškog tribunala.
– Te zaključke veće je izvelo posle brojnih saslušanja svedoka, prvenstveno tužilačke strane i ostalih saoptuženih. Predložio sam samo četvoricu svedoka koji su se izjasnili na osnovu ličnih saznanja i jednog stručnjaka koji je objasnio mesto i ulogu u vojnoj hijerarhiji, pošto je tužilac pokušao da podigne nivo odgovornosti koristeći izraze koji u lancu komandovanja nisu pripadali meni. O karakteru moje ličnosti izjašnjavala su se dvojica svedoka i nisu potvrdili navode optuženice, već stali uz mene. Zanimljivo je da su oba Hrvati – priča Radić za „Politiku”.
U spisima sa tog suđenja ostaje zabeleženo, takođe, da je Miroslav Radić povukao vojnike sa svih položaja, a da je na čuvanje osvojenih pozicija postavio odred „Leva supoderica” koji je, naveo je on, sponzorisala Srpska radikalna stranka.
Te događaje kapetan je ovako opisao:
„Teritorijalnoj odbrani nisam dao mogućnosti da razmišlja hoće li ili neće, ovo je njihov grad i morali su da se bore za njega. Tada sam jasno i glasno svim vojnicima, rezervistima, dobrovoljcima i aktivnim vojnicima, kao i teritorijalcima Vukovara, stavio do znanja ko i kako može da se bori. Tog dana moju jedinicu napustila su 44 dobrovoljca. Ostala je jedna jedinica od 300 vojnika i reorganizovali smo je. Napravili smo jedan udarni vod koji je imao zadatak da upada prvi u kuće i čisti, proteruje ustaše, kao i da razminira prostor. Ostatak vojske kasnije je obezbeđivao osvojene pozicije. Ljudi su uvideli da napredujemo mnogo bolje nego do tada i onda je krenulo. Iz dana u dan padale su po jedna ili dve ulice, za dva-tri dana i naselje”.
Gvozden Otašević
objavljeno: 11.07.2014.
