Izvor: Blic, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte srce, nemate drugo
Infarkt i šlog su ubice broj jedan u svetu i odgovorni su za smrt 17,5 miliona ljudi svake godine. Slična je situacija i u našoj zemlji. Oko 57 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji posledica su bolesti srca i krvnih sudova. I mlađi na udaru, pet odsto petnaestogodišnjaka ima povišen pritisak.
Faktori rizika
- Povišen krvni pritisak
- Povišen nivo holesterola
- Šećer u krvi
- Nedovoljan unos voća i povrća
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Prekomerna uhranjenost i gojaznost
- Nedovoljna fizička aktivnost
- Alkohol
- Pušenje
Svetski dan srca koji se obeležava danas pod sloganom, "Udruženi za zdravo srce" biće obeležen u više od 100 zemalja širom sveta - šetnjama, raznim takmičenjima, fitnesom, tribinama i naučnim skupovima.
- Danas od kardiovaskularnih bolesti u istom procentu obolevaju i žene i muškarci, što nije bio slučaj pre dve decenije kada su muškarci češće obolevali- kaže povodom obeležavanja Svetskog dana srca Nevena Karanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije. Ona to objašnjava činjenicom, da su žene ušle u trku za sticanje materijalnog bogatstva zbog čega su sve više izložene stresu. Posebno zabrinjava to što se starosna granica stalno pomera naniže.
Odložena manifestacija
Manifestacija povodom Svetskog dana srca "Udruženi za zdravo srce" koja je planirana da se održi danas na platou ispred Hrama Svetog Save, biće odložena za 6. oktobar 2007. godine zbog smrti Nenada Bogdanovića. Centralnu manifestaciju organizovalo je Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje "Batut", Sekretarijat za zdrvstvo grada Beograda, Gradski zavod za javno zdravlje.
- Alarmantni su rezultati studije koja je sprovedena među školskom decom od trećeg do osmog razreda osnovne škola, prema kojima je 15 odsto dece gojazno, 10 odsto ima povišen nivo holesterola u krvi, a pet odsto u petnaestoj godini ima povišen pritisak. Zato apelujem na roditelje da kod dece razvijaju zdrav stil života, da bi u porodici stekla zdrave navike, pre svega po pitanju konzumiranja zdrave hrane koja obuhvata veći unos voća, povrća i namirnica s manjom količinom masti i soli - dodala je ona.
Doktor Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, kaže da je u ovoj ustanovi pritisak pacijenata ogroman i da se radi više nego ikada.
- Kroz prijemnu ambulantno dnevno prođe 150 do 200 pacijenata. Mi smo pre sedam godina radili 300 pejsmejkera godišnje, za ovu godinu planirano je da se ugradi 1.300. Dnevno se u našoj ustanovi radi 20 do 25 kateterizacija srca. Naš najveći problem je i to što moramo da se bavimo opštom kardiologijom, mnogo više nego specifičnom. Ipak moj opšti utisak je da se danas mnogo brže dolazi do dijagnostike, brže se rade operacije - kaže dr Pavlović.
Kako bi smanjili rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti lekari savetuju više fizičke aktivnosti, pravilnu ishranu, izbegavanje alkohola i cigareta.
Obavezne žitarice
U ishranu obavezno uvrstite pahuljice, integralno brašno i testenine, crni hleb, žitarice u zrnu (integralni pirinač, proso i ječam), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, boranija), biljne čajeve, prirodne začine (bosiljak, mirođiju, peršun), razno sveže voće i povrće, posna mesa (piletinu, ćuretinu, ribu), mleko i mlečne proizvode od obranog mleka, nerafinisana ulja (maslinovo).
Iz ishrane izbaciti
Slane i slatke grickalice, beli šećer, integralno brašno, gazirane i negazirane sokove, konzerve, gotova jela, sosove, prelive za salate, vegetu, suhomesnate proizvode, punomasne sireve, pavlaku, kajmak, majonez, kečap, svinjsko meso, lisnata testa.
