Izvor: RTS, 17.Sep.2017, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Čuvaćemo ono što nam je Vuk ostavio – naš prelepi srpski jezik"
U Tršiću je održana završna svečanost 84. Vukovog sabora, a tom prilikom predsednik Aleksandar Vučić je istakao da je važno da čuvamo, branimo i štitimo ono što nam je Vuk ostavio – naš prelepi srpski jezik.
Aleksandar Vučić je, u besedi na završnoj svečanosti 84. Vukovog sabora u Tršiću, naglasio da Vuk Stefanović Karadžić na osnovu svog celokupnog dela može da se stavi rame uz rame >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa Nikolom Teslom, te da je Sabor u Tršiću danas najvažniji skup u Srbiji.
"Domaćini su rekli da je Vuk bio veliki Evropljanin i građanin sveta, ali je pre svega bio veliki Srbin i kada bi bio u milosti i u nemilosti srpskih vladara", podvukao je Vučić i dodao da Vuk čak i u vreme progona nije dovodio u pitanje patriotizam i ljubav prema Srbiji.
Naveo je da su Vuk Stefanović Karadžić, Nikola Tesla, uz Svetog Savu, Dositeja Obradovića i Njegoša, kao i Ivu Andrića dali najveći doprinos srpskom narodu.
Svečanost u Tršiću, kaže, posvećena je jednom od tvoraca i najvećih imena srpske kulture, a održava se u mestu odakle je Vuk krenuo u daleki svet.
Istakao je da je, kao neposredni učesnik Prvog srpskog ustanka, pripremio obiman materijal i da njega nije bilo ne bi danas imali mnoge monografije velikih junaka koji su ustali na jednu od najvećih svetskih imperija.
Vučić je podsetio da je Vuk bio reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina, a to što je stekao počasne doktorate dodatno dokazuje da se radilo o velikom i genijalnom umu.
Podvukao je da je nemerljiv Vukov doprinos očuvanju srpskog nacionalnog identiteta kroz sakupljački rad, kojim je sačuvao od zaborava slavna vremena i velike bojeve, navodeći da su jezik i pismo konstitutivni element svakog naroda.
"Deklaracija nema veze ni sa hegemonizmom, ni sa šovinizmom"
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Deklaracija o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih minimuma i principa za opstanak srpske nacije i srpskog naroda nema nikakve veze ni sa kakvim hegemonizmom, niti sa šovinizmom.
"Zluradima još jednom poručujem da Deklaracija nema nikakve veze ni sa kakvim hegemonizmom i šovinizmom. Deklaracija i svi ostali, slični koraci imaju za cilj samo i jedino da pravovremeno i adekvatno zaštite srpski jezik i pismo kao jedan od najbitnijih delova celokupne srpske kulture – da zaštitimo i sačuvamo srpski narod", rekao je Vučić u obraćanju na Vukovom saboru u Tršiću.
A to, kako je istakao, ne može, a i da hoće – neće uspeti da nam zabrani niko.
"Srbija nikada neće zanemariti svoj jezik i pismo, jer jezik i pismo su konstitutivni element i bitan ujedinjujući faktor svakog naroda i njegove kulture", istakao je predsednik.
Dodao da Deklaracijom i želimo da osiguramo pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
"Deklaracija o opstanku srpskog naroda koja bi uskoro trebala da se nađe pred poslanicima Srbije i Srpske obuhvatiće pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma, na izučavanje i negovanje srpske kulture, istorije i slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, zaštitu srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku", zaključio je Vučić.
"Sve velike reforme u istoriji počele jezikom"
Citirajući Vuka Stefanovića Karadžića, Vučić je rekao da je "jezik hranitelj naroda i dok živi jezik živi i narod".
"Da li smo kao narod, institucije i pojednici učinili sve kako bismo našem jeziku i pismu ukazali poštovanje? To je najmanje što možemo da učinimo i što dugujemo jednom od najvećih srpskih sinova", rekao je Vučić.
Kako je istakao, priča o jeziku nije ništa drugo nego priča o davanju mogućnosti svima da nauče dovoljno o sebi i drugima, kako bi na osnovu toga stvorili svoj identitet i svoje ja.
"Priča o svakom jeziku je priča o narodu koji ga govori i koristi, o zajedništvu koje omogućava svakom članu da bude pojedinac koji jezikom opet utiče na kolektiv iz kojeg je stvoren, o samospoznaji celog naroda i njegovih pripadnika, priča o pamćenju i budućnosti, koje bez pamćenja ne bi bilo", naznačio je predsednik.
Navodeći da su sve velike reforme u istorije počele jezikom – renesansa prevodom Biblije na italijanski jezik, a zatim i na engleski i nemački, Vučić je podsetio da je upravo Vuk Kradžić prvi preveo Bibliju na staroslovenski jezik, prikupljao bajke, pesme i basne iz kojih su sunarodnici mogli da uče.
"On je podloga i humus iz kog su iznikli Andrić, Crnjanski, Kiš i ostali velikani. Ne bi danas bilo ni nas, ne bismo znali ko smo, odakle smo, ne bismo imali korene, ne bismo se razumeli, prepoznavali, ni znali gde idemo", rekao je Vučić.
Srbija je ime, identitet, prošlost i budućnost dobila 1847. kada je u Beču samouki Vuk objavio prevod Novog zaveta, dodao je Vučić.
Bez jezika, kako je rekao, prepušteni smo instinktu i refleksima, ne znamo da tražimo i dajemo, da pamtimo i naučimo, već lutamo u mraku i prepuštamo se primarnim strahovima i večnoj crnoj slutnji.
Svetlo svakog čoveka i naroda je jezik i tek sa njim suštinski vidimo, znamo, imamo polazište, putokaz i cilj.
"Zato ćemo da čuvamo, branimo i štitimo ono što nam je Vuk ostavio - naš prelepi srpski jezik", podvukao je predsednik.
"Hvala Vuku što nam je dao svetlo i nadu"
Vučić je uporedio Vukovu reformu srpskog jezika sa značajem velikog praska za istoriju ljudskog roda, kada je iz totalnog mraka nastala svest.
"Nije bilo ni trunke svetla kada je Vuk krenuo na putovanje iz Tršića... Vukova eksplozija je bila toliko jaka da je osvetlela Srbiju, pronašli smo se, progledali i prepoznali strahove i nade i po prvi put gde hoćemo da idemo", naznačio je Vučić.
Kako je istakao, bez obzira na sve velike revolucije 19. veka, Vukova je bila suštinski i po posledicama najznačajnija, jer je ćutanje osnovna posledica nedostatka jezika i najveće ropstvo u koje čovek i narod mogu da upadnu.
"Osećanje slobode, koje nam je dao Vuk i ubeležio ga duboko u svest Srba da nikad više sužnji, kao model i svest, ne mogu da postoje. Sloboda kao način, preka potreba, vrednost i reč, nisu mogli da postoje pre nego što je Vuk odlučio da je zapiše na jeziku na kojem smo sanjali", rekao je predsednik.
Samo onaj ko traži reči traži sebe i pronalazi put u budućnost, podvukao je Vučić.
"Onu budućnost koja je za nas počela u Tršiću. Hvala Vuku što nam je dao svetlo i nadu. Sve ostalo što smo radili posle je sitnica. Nastaviće ovaj narod da radi još bolje i biće još uspešnije. Hvala za sve što smo pronašli i još više što si nas naučio da ne prestanemo da tražimo", rekao je Vučić podsećajući da je, kada je Vuk objavio prvo izdanje Srpskog rečnika, u njemu bilo 26.272 reči koje su se koristile u Srbiji i Vojvodini, a sada već imamo 40 tomova.
Vučić je izrazio posebno zadovoljstvo što završnoj svečanosti u Tršiću prisustvuje veliki broj mladih, rekavši da nijedne godine do sada nije bilo toliko dece.
"Danas sam dobio podatak zbog kojeg mi je osmeh širok, a to je da smo samo u Krupnju, nedaleko odavde, u prvih šest meseci imali više rođenih beba nego u prethodnoj čitavoj godini. To znači da će ovde za 10 i 15 godina biti još više dece", naveo je Vučić.
Podvukao je da je posebno ponosan što je prvi predsednik Srbije koji se obraća na Vukovom saboru u Tršiću i naglasio da je sva sloboda u jeziku, jer tek kada narodi progovore oni postaju slobodni, mogu da opišu ropstvo, a taj osećaj slobode upravo nam je dao Vuk Karadžić.
Vučić je prvi predsednik Srbije koji prisustvuje Vukovom saboru na čemu mu je zahvalio gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.
"Imam izuzetnu čast da poželim dobrodošlicu posebnom gostu koji je svojim dolaskom ukazao na značaj manifestacije. Prvi put u dugoj tradiciji Vukovog sabora je došao predsednik Republike", rekao je Petrović.
U okviru završne svečanosti 84. Vukovog sabora otvoren je Obrazovno-kulturni centar "Vuk Karadžić".
Vukov sabor je najstarija kulturna manifestacija u Srbiji koja se održava od 1933. godine. Posvećena je negovanju uspomene na život i delo Vuka Stefanovića Karadžića.
U slavu jezika, poštovanja tradicije i baštine, Vukov Sabor je pre pet godina upisan u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Ministar prosvete Mladen Šarčević govorio je o međunarodnoj saradnji i istraživačkim projektima, kako na srednjoškolskom nivou, tako i na visoko obrazovnim institucijama.
Centralni program Vukovog sabora se tradicionalno održava u septembru u Vukovom rodnom mestu Tršiću kod Loznice. Deo programa se realizuje u Loznici i obližnjem manastiru Tronoša, mestu ranog Vukovog školovanja.
"Velika inspiracija za mene kao profesorku je da usavršavam svoje znanje srpskog jezika i istom impresijom i oduševljenjem predajem srpski jezik kao strani", navodi profesorka srpskog jezika u Ukrajini Zorana Huk.
Organizatori sabora su Centar za kulturu "Vuk Karadžić" i grad Loznica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.
Predsednik Aleksandar Vučić se prethodno u Loznici sastao sa gradonačelnicima Loznice i Valjeva, kao i predsednicima opština Osečina, Mali Zvornik, Ljubovija, Krupanj i Bajina Bašta i istakao da je Podrinje deo zemlje od izuzetnog značaja.
Komentarišući napad na novinarke TV Pink Vučić je poručio da siledžije ne mogu i neće biti budućnost Srbije.
.jpg)
