Izvor: Glas javnosti, 21.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudo, ali stvarno...
KURŠUMLIJA - Svakog vikenda spomenik prirode Đavolja varoš poseti nekoliko hiljada turista. Autobusi i automobili sa registarskim tablicama iz svih gradova Srbije, ali i inostranstva hrle da vide čudo prirode, koje postoji vekovima, ali je tek kandidaturom za izbor u sedam svetskih čuda prirode postalo hit destinacija.
Jutro sa malo sunca je obećavalo prijatan dan. Već oko devet sati na ulazu u Đavolju varoš prodavci suvenira na improvizovanim tezgama bili su spremni za dolazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << posetilaca. Malo dalje u ugostiteljskim objektima preduzeća AD „Planinka“, koje gazduje Đavoljom varoši, sprema se hrana. Potpaljena je vatra za hleb iz crepulje, ali i za jagnjetinu i teletinu ispod sača.
LJubazna konobarica kaže da je grupa turista iz Smedereva sa vodičem iz Turističke organizacije Kuršumlije već stigla i da su otišli ka čuvenim kulama.
Pored „đavolje“ staze dužine 970 metara, sa leve i desne strane, na nekoliko mesta izvire crvena voda. Nauka kaže da boja nastaje procesom oksidacije metala iz rudnika, koji su radili u vreme kralja Milutina, a legenda da je to krv koja i dan-danas ističe iz okamenjenih svatova. Ovde ni drveće nije normalno. Ako je po zakonima prirode, drvo koje raste u dolini trebalo bi da bude pravo, kako bi dobilo što više sunca. Međutim, grane jasena, graba i poneke bukve i hrasta, uglavnom rastu paralelno sa tlom. Nedavno je jedan meštanin pričao da se noću nestašni đavolčići ljuljaju na granama, pa one ne mogu da rastu u vis.
Paklena jaruga
Do figura se stiže Đavoljom ili Paklenom jarugom. I jedan i drugi naziv dao je narod i očigledno odgovara ambijentu, ali u vreme dok se ovde moglo stići samo pešice. Danas je sve prilagođeno turizmu. Drvene stepenice i nekoliko mostića olakšavaju prilaz. Na vidikovcu, sa kojeg se kao na dlanu vide kule, tridesetak turista iz Planinarskog kluba „Čelik“ iz Smedereva zadivljeno gleda u ovo prirodno čudo i pažljivo slušaju vodiča.
ZEMLJIŠTU SKAČE CENA
Postoji velika zainteresovanost za kupovinu zemljišta pored puta koji vodi ka Đavoljoj varoši. Vlasnik dobrog dela zemlje na tom potezu je Šumsko gazdinstvo „Toplica“ iz Kuršumlije, koje zasada nije u mogućnosti da daje zemlju u zakup, jer to ne predviđaju šumsko-privredne osnove, koje određuju namenu zemljišta.
Prema rečima Branislava Prolovića, šefa Šumske uprave u Kuršumliji, javljaju se privatnici koji žele da dobiju zemljište u zakup kako bi na putu ka Đavoljoj varoši izgradili turističko-ugostiteljske objekte i druge prateće sadržaje.
- Po dokumentu koji se zove šumsko-privredne osnove, koji na duži period određuje namenu zemljišta, zasada nema mogućnosti da šumsko gazdinstvo izda u zakup zemljište na kome bi se gradili takvi objekti. Međutim, trenutno se radi novi dokument za narednu deceniju i siguran sam da će u njemu biti predviđena i ta mogućnost - kaže Prolović.
Seljaci oko Đavolje varoši mudro ćute i nevoljno priznaju da ima zainteresovanih za kupovinu zemlje, ali da je cena niska, pa čekaju bolju ponudu.
- Ukupno 202 figure, visine od tri do 15 metara i debljine u podnožju oko tri metra, a pri vrhu samo tridesetak centimetara, drže na sebi kamene kape težine nekoliko stotina kilograma - priča vodič, dok vođa puta posetilaca iz Smedereva Raja Dimitrijević oduševljeno kaže da je Đavolja varoš fantastična.
- Prvi put sam ovde i doživeo sam da vidim neverovatno čudo prirode. Ove figure deluju kao da su spuštene iz kosmosa! Figure sa okolinom, koja takođe očarava, moraju biti dostupne ljudima koji vole prirodu, a za to je potreban put. Ne mogu da verujem da država ne može da odvoji sredstva da napravi deset kilometara puta - priča Raja.
Malo dalje, grupa mlađih posetilaca i među njima Ana Mitov iz Dimitrovgrada, studentkinja Likovne umetnosti koja je ovde došla na nagovor kolege iz Kuršumlije.
- Sve je fantastično. Ovde umetnik ima motive na svakom koraku. Gde god se okrenem, može da se napravi slika. Figure su neverovatne i deluju nestvarno. Poseban utisak su ostavile kule, kada su se posle pešačenja pojavile tik ispred mene, kao da ih je neko rukom spustio - priča oduševljeno Ana.
Dok razgovaramo sa Anom pored nas prolazi četvoro turista u istim majicama. U prolazu se predstavljaju - porodica Mihajlović iz Niša. Došli su da vide čudo prirode koje je na stotinak kilometara od njih.
- Sve je predivno, ali put... - kaza Nebojša Mihajlović u prolazu i požuri uz stepenice.
Posetioci iz Afrike
Već je podne. Uz „đavolju“ stazu već dolazi više stotina novopridošlih posetilaca. Oni koji ne žele da pešače jedan kilometar, imaju na raspolaganju „vozić“, koji vuče traktor.
Rukovodilac Đavolje varoši Radoje Stepanović ili „gradonačelnik“ kako ga svi oslovljavaju, priča da je u poslednja tri meseca ovaj fenomen prirode posetilo 20.000 turista.
- Posećenost je desetak puta veća nego prošle godine. U našoj ponudi, svi gosti Prolom banje imaju obilazak Đavolje varoši. Osim njih, ima dosta jednodnevnih i vikend turista i ekskurzija. Gosti dolaze iz svih krajeva Srbije. Zatim, iz skoro svih evropskih zemalja, pa čak i iz Afrike. Svi su oduševljeni ovim spomenikom prirode, a i na gostoprimstvo i kvalitet usluga AD „Planinke“ nije bilo primedbi. Jedino se svi žale na katastrofalan put od skretanja sa magistrale Niš - Priština do Đavolje varoši. Ta deonica u dužini od deset kilometara je katastrofalna. Osim rupa na putu, problem je i uzak kolovoz, pa skoro da dva autobusa ne mogu da se mimoiđu - kazuje Stepanović i dodaje, da će država shvatiti značaj ove turističke destinacije i finansirati izgradnju puta.
Na pitanje da objasni kako je postao „gradonačelnik“, ko ga je izabrao i gde zaseda „Đavolja skupština“, Stepanović sa osmehom priča da je to bila šala Radovana Tanaskovića, direktora Turističke organizacije Kuršumlije, koju su svi prihvatili, pa i on.
U povratku problem koji smo i očekivali. Dva autobusa nisu mogla da se mimoiđu, pa zastoj traje više od pola sata. Svi putnici izlaze napolje. Pojedini pomažu vozačima, koji posle mnogo muka ipak uspevaju da prođu. U međuvremenu, stvorila se kolona od nekoliko desetina vozila iz oba pravca.
- Ima li neko normalan da napravi ovaj put - viče ljutito sredovečna gospođa. Ko zna, možda je i čuje neko nadležan.
