Izvor: Glas javnosti, 22.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Crnogorski pravopis“
Nekako je u isto vreme kada je Skupština Crne Gore usvajala tzv. Deklaraciju o Srebrenici gotovo stidljivo proglašen „crnogorski pravopis“ sa dva slova više i dva padeža manje. Ni manje, ni mlađe države, a ni više tema i neprirodnih „inovacija“.
Čast da proglase nekakav „crnogorski pravopis“ na konferenciji za novinare pripala je Milenku Peroviću, profesoru sociologije sa državnog, budžetskog Univerziteta u Novom Sadu, i Sretenu Škuletiću, ministru prosvete i rođenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bratu supruge glasovitog dukljanskog akademika Jevrema Brkovića. Ta dva podatka su mnogi mediji iz svojih razloga preskočili. U nekakvoj komisiji koja se bavila ovim „veoma važnim naučnim pitanjem“ bili su još i jedan Hrvat i LJudmila Vasiljevna, Ukrajinka i profesor hrvatske književnosti. Neki su, sudeći po sastavu i opredeljenju članova komisije, već počeli da istražuju da li je u cilju pohare postojećeg i stvaranja novog identiteta Crne Gore ukraden srpski ili hrvatski jezik. Bez obzira na ishod, odmah se može konstatovati da Hrvatima uopšte ne smeta da se hrvatski u Crnoj Gori preimenuje u crnogorski jezik.
„Iz dobro obaveštenih izvora bliskih Ministarstvu prosvete“ procurela je vest da je tzv. crnogorski pravopis urađen po konceptu mlađanog dr Adnana Čirgića, koji je u referendumskoj 2006. godini doktorirao „crnogorski jezik“ na Sveučilištu „Josip Juraj Štrosmajer“ u Osijeku na temu „Osobenosti govora podgoričkih muslimana“! Tako je Crna Gora u toj godini, pored obnovljene državnosti, dobila i prvog doktora tzv. crnogorskog na hrvatskom jeziku. Interesantan je taj novi pristup: mimo i bez jezika, prvo se formira doktor takozvanog jezika bez obzira što taj tzv. jezik nema ni pravopis, ni rečnik, ni azbuku, ni gramatiku, a o kodifikaciji da ne govorimo.
Za divno čudo, prvi doktor crnogorskog na hrvatskom jeziku nije ni bio u režimskoj komisiji za crnogorski tzv. pravopis.
Odmah sam se setio velikog pravnika Valtazara Bogišića i njegove čuvene maksime da „što se grbo rodi - vrijeme ne ispravi“. A da se nije rodilo blagosloveno svedoči i Ustav Crne Gore u kome je naučno nepostojeći jezik, sa obrazloženjem da je nazvan po državi, a ne po lingvističkim osobenostima, proglašen za prvi službeni jezik nezavisne Crne Gore.
Nije prvi put da se to dešava nama Srbima. Reč je o pohari identiteta kopiranjem metoda Benjamina (tj. Venijamina) Kalaja. Po njegovim tezama i antisrpskim zamislima, Austro-Ugarska je 1910. godine, nakon aneksije Bosne i Hercegovine, nepostojeći bosanski jezik proglasila postojećim. Preimenovanjem srpske gramatike odštampana je gramatika „bosanskog jezika“ na ćiriličnom i latiničnom pismu. Tu Kalajevsku okupacionu tvorevinu posedujem u svojoj biblioteci. Nije na odmet reći da su svi u Crnoj Gori u to vreme „zborili“ samo srpski. Nije bilo ni tzv. bosanskog jezika, a o crnogorskom da ne govorimo.
Tako je bilo nekad, a sada je, kažu zagovornici ovog nasilja nad lingvistikom i zdravim razumom, stvar sasvim drugačija zbog ljudskog prava na izbor. Pri tome se na najgrublji mogući način ignoriše činjenica da se 62% građana Crne Gore na poslednjem popisu izjasnilo da govori srpskim jezikom.
Zašto se sve ovo radi? Nekome je stalo da se Crna Gora i Srbija u svakom smislu što više odvoje. Režimski istoričari danonoćno falsifikuju jedinstveno nacionalno poreklo, istorijske događaje i procese, a fabrikanti i kreatori novog identiteta stvaraju nove jezike, lažne crkve, takozvane akademije nauka. I tako će se ćerati dok nestane Srba u Crnoj Gori. Ne treba zaboraviti onu narodnu: Al’ ne reče Ture ako Bog da!
Pa sto se ti bolan Velibore sjekiras kako ce ko zborit? Ti zbori kako hoces i zovi svoj jezik kako hoces. Gdje ti i pade na pamet da ti odredjujes kako ce drugi. Ili imas kakvo visoko ovlascenje?!
Велибор је у праву драги господине, али истину некоме ко нема интереса да је чује није могуће добацити. Како само бедно звучи образложење кроатоида у Монтенегру да они говоре заиста исти језик као и Срби, али да га из политичких разлога имајуу право другачије називати. У реду, имају право. Могу га звати и нигеријским, када одлуче да буду Нигеријци. Ствар је у томе да ни посткомунистички кроатоиди у бившој Црној Гори не могу омаловажавати и поништавати српску традицију и прошлост Црне Горе. Црногорски језик, дукљанска академија са све невладином организацијом која се представља као црква (са стратешким ослонцем у Римокатоличкој цркви која им поклања храмове!)... Шта је то мало бешчашћа и чанколиштва наспрам дела Његоша, Марка Миљанова, сердара Јанка Вукотића, Стевана Немање, рођеног Рибничанина, Матије Бећковића, Петра Цетињског, свих оних силних Обилића медаља... Дакле, свако нормалан прихвата: зовоте свој српски језик како хоћете, али нас Србе не убеђујте да је то нормално, лепо и поштено.
Видећемо после следећег пописа становништва колико ће Срба живети у Монтенегру, а колико ће Црногораца свој језик називати "црногорским". Национ је тамо растегљив и опортун појам. Подсећам да је чика Љуба Ненадовић затекао неколико стоина Црногораца у Цариграду, који су се тамо представљали као Хрвати! Повереник турских власти, највиђенији печалбар међу њима, називан је од Турака Хрват-баша! Слутим да ће број Срба тамо падати.
Задатак Србије је дапомогне оним Црногорцима, који желе, попут својих предака, да припадају српском идентитету, вери, култури и језику. То им нико не може оспорити, ни одузети. Они Црногорци који заиста верују да причају другим језиком и да им порекло није у ширем смислу српско, него шиптарско или црвено-хрватско, такође треба да имају наше разумевање. Али, они од нас подршку за своје лудило не смеју добијати. То значи да Србија треба да уведе погодности за своје сународнике тамо и да им избори једнака права. Свако ко је био тамо у последње време видео је да је ћирилица протерана, да у званичним медијима влада доста антисрпска атмосфера.
Питам се како се на новоцрногорском говору каже част, чојство и јунаштво?
Svaka nam cast braco crnogorci kada spadosmo na to da nam crnogorsku gramatiku i crnogorski pravopis kroje upravo oni koji uopste nisu pripadnici crnogorskog naroda. Pripadnici naroda koji su se u svim proteklim ratovima, pa i u ovme poslednjem, borili protiv crnogorskog naroda, odjednom su se pretvorili u nase najvece "prijatelje" i zele da nam pomognu da se jednom i zauvijek odreknemo srpstva i srpskog naroda, sa kojim smo oduvek bili bratski narod i veciti saveznici. Ti isti "prijatelji" koji zele da nam nametnu kako cemo da govorimo i pisemo, umesto sto traze razlike izmedju srpskog jezika koji se govori u Srbiji i srpskog jezika koji se govori u Crnoj Gori, bolje bi bilo da traze kakve uopste ima slicnosti izmedju hrvatskog jezika koji se govori u Dalmaciji, onoga koji se govori u Istri, onoga u Zagorju itd.
.jpg)
