Izvor: Blic, 01.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora ne priznaje dugove srpskih banaka
Crna Gora ne priznaje dugove srpskih banaka
Povodom rezultata crnogorskog referenduma Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je prebivalište građana jedini osnov za vraćanje duga po osnovu stare devizne štednje. Nasuprot tome, Centralna banka Crne Gore (CBCG) saopštila je da će insistirati da se obaveze po tom osnovu izmiruju prema sedištu poslovne banke i njenih filijala.
U postupku evidentiranja potraživanja građana Crne Gore po osnovu stare devizne štednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za mesec dana prijavljena je suma od 32 miliona evra. Na osnovu toga u CBCG procenjuju da obaveze Srbije prema crnogorskim građanima-štedišama iznose oko 50 miliona evra. Budući da aktuelna vlast u Crnoj Gori nije priznala Savezni zakon u regulisanju javnog duga, donet 4. jula 2002. godine, u CBCG smatraju da Srbija treba da obešteti sve štediše koji su novac držali u filijalama srpskih banaka u Crnoj Gori ('Jugobanka' u Kotoru i Herceg Novom, 'Invest banka' u Podgorici, 'JIK banka' u Baru...) bez obzira na njihovo trenutno prebivalište. Isplata duga prema prebivalištu građana, stav je CBCG, pravno, ekonomski i moralno je neprihvatljiva.
U NBS podsećaju da je Srbija radi izmirenja obaveza prema građanima emitovala obveznice u potpunosti u skladu sa pomenutim saveznim zakonom, dok je Crna Gora to pitanje regulisala donošenjem svog zakona, ne prihvatajući teritorijalni princip. Zbog neusaglašenosti propisa, građanima koji žive u Crnoj Gori a štedeli su u filijalama srpskih banaka u toj republici, dug se ne vraća ni iz budžeta Srbije, ni iz budžeta Crne Gore. U novonastalim okolnostima, smatraju u NBS, sva nerešena pitanja vezana za staru deviznu štednju moraće da se reše pregovorima nadležnih organa SCG.
Valja, međutim, podsetiti da je pitanje stare devizne štednje jedino koje je ostalo nerešeno i u pregovorima o sukcesiji između bivših republika SFRJ. Ukoliko bi prihvatila crnogorski model po kom obaveza vraćanja duga zavisi od sedišta banke, Srbija, kao republika SFRJ sa najvećim brojem filijala svojih banaka u drugim republikama, finansijski ne bi dobro prošla. Jer, zahtev identičan crnogorskom mogle bi da istaknu i Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH.
B. Ć. - B. K.
