Izvor: Politika, 22.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji spasava konje
Pre tri godine Branko Jovanović je jednog konja bukvalno odveo sa klanice, kupivši ga od vlasnika, a kada je povratio kondiciju i izgled ustupio ga je prijatelju. On sa konjima razgovara i nikada na njih glas ne podiže
Vršac – Vrščanin Branko Jovanović (45) neobičan je odgajivač konja. Stotinak ih je imao u poslednje dve decenije. Nikada ih nije klanicama isporučivao, već ih je – spasavao.Tako je, pre šest godina, od izvoznika sačuvao Drinu, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se u međuvremenu revanširala, podarivšimu petoro ždrebadi. Tako je zaslužila status ljubimice.
– Bila je u toliko jadnom stanju, kad sam je u Novom Sadu kupovao, da se prodavac stideo da izgovori cenu. Odlučio sam, bez dvoumljenja, da kupim Drinu. Ubedila me je svojim molećivim, pametnim pogledom.Od nje se nikada nećuodvojiti. I kada biologija bude učinila svoje, na nju će me podsećati Milka, Ružica, Milica, Anja i Napoleon – kaže nam Branko,koji čitavu zaradu od prevozničkih usluga troši na hranu i opremanje četvoronožnih prijatelja.
Pre tri godine, jednog konja je u Vinči bukvalno odveo sa klanice. Kupio ga je od vlasnika po ceni koju mu je ponudila i industrija mesa.Kad je konj povratio kondiciju i izgled, Branko ga je ustupio prijatelju.On sa konjima razgovara. Nikada na njih ni glas ne podiže.
– Pritisnut obavezama na njivama, na kojima obezbeđujem hranu za moje ljubimce, bio sam prinuđen da nabavim manji traktor. Novca nisam imao, pa sam dva konja ponudio za mašinu, kojojfali duša. Traktor, koji je efikasniji od konja, omogućiće mi da s manje problema podnesem troškove izdržavanja farme – veli Branko.
Poslovni čovek iz Vršca Branislav Matić, poznat i po ergeli kasačkih konja, čuvši za Brankovu ljubav i odnos prema konjima, odlučio je da mu jednog kasača pokloni. Tako je Branko došao doAge, prvoggrla plemenite krvi. Nema poseban tretman, već uživa jednaku, punu negu kao i ostali u ergeli, koji su takozvani radni konji.
Želja ovog odgajivača je da sadašnju tesnu staju zameni većom, komfornijom. Branko i njegovi četvoronožni prijatelji atrakcija su za sebe, koju respektuju i vozači automobila. Turističke i kulturne svečanosti u Vršcu gotovo da se ne mogu zamisliti bez Brankovih ljubimaca. U njegovom luksuznom fijakeru, starom osam decenija, gradskim ulicama, za koje se kaže da nisu ni građene za automobile i autobuse, voze se pozivari i svečari.
J. Danilović
[objavljeno: 23/06/2008.]
