Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je zaustavio makartizam
U knjizi o srpskoj emigraciji u Americi Milina Jovanović donosi i portret Mila Radulovića
Suprotno uverenju da su najveće srpske naseobine u Americi bile u Čikagu i Pitsburgu, prva pravoslavna crkva izgrađena je u Kaliforniji, u gradiću Džekson u podnožju Sijera Nevade 1894. godine, otkriva Milina Jovanović u knjizi o srpskoj dijaspori u SAD „Svi putevi vode u Džekson”. Fokusirajući se na mali kalifornijski gradić u kojem je srpska emigracija svojevremeno činila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trećinu stanovništva, Jovanovićeva portretiše galeriju likova od rudara do senatora. Među njima su verovatno najzanimljiviji lik i delo Mila Radulovića čija sudbina iskače iz lokalnih okvira i umnogome određuje tok savremene američke istorije.
U tekstovima povodom njegove smrti najugledniji svetski listovi nazivaju Radulovića vododelnicom kojom je počeo kraj ozloglašene ideologije makartizma koji je potresao Ameriku krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka. Bilo je to doba hajki i političkih progona, a da bi se neko stavio na stub srama bilo je dovoljno dovesti ga u vezu sa komunističkom subverzijom. Amerikanci tada nisu plašeni kucanjem boljševičke revolucije na njihova vrata kao tridesetak godina ranije, nego im je strah u kosti uterivan pričom o unutrašnjim neprijateljima i špijunima koji rade za Sovjetski Savez. Najistaknutiji zagovornik takvog pristupa, senator iz Viskonsina Džozef Makarti u istoriju je ušao kao oličenje „lova na veštice” i progona „crvenih” građana u političkoj teoriji, poznatog kao makartizam.
U takvu mrežu uhvaćen je i Milo Radulović. Amerikanac iz Detroita po rođenju, a sin prve generacije srpskih doseljenika u SAD, pod sumnjom federalnih istražnih organa našao se upravo zbog svog porekla. Naime, 1953. bio je poručnik američkog vazduhoplovstva, imao je ženu i dvoje dece i studirao je fiziku na Univerzitetu u Mičigenu. Dok je spremao ispit posetila su ga dvojica oficira i uručili mu pismo u kojem se obaveštava da je ostao bez položaja u vojsci, jer predstavlja „rizik za bezbednost”. Radulovićev greh je bio „bliska i kontinuirana saradnja” sa porodicom. Milov otac, Jovan Radulović bio je pretplatnik „Slobodne reči”, novina za koje su Amerikanci procenili da podržavaju komunizam u Jugoslaviji, a njegova sestra Margita je snimljena na protestima ispred jednog hotela u Detroitu, koji je uskratio gostoprimstvo crnom pevaču Polu Robsonu, sumnjivom zbog simpatija i divljenja prema Staljinovom Sovjetskom Savezu.
Njegova lojalnost državi istina nije dovedena u pitanje, a pojedini su mu savetovali da se odrekne porodice. Radulović je ipak odlučio da ide na sud, a ostatak dešavanja je istorija.
Dvojica advokata su ga zastupala besplatno, priča je došla na naslovnu stranu „Detroit njuza”, gde ju je spazio i čuveni novinar Edvard Marou, koji je već neko vreme tragao za oružjem kojim će napasti senatora Džozefa Makartija. Radulović je bio savršen primer da se Amerikancima ispred televizora prikaže kako „lov na crvene veštice” ne pogađa samo Holivud i njujorške intelektualce, već i malog čoveka sa Srednjeg zapada.
Emisija je bila pun pogodak i, iako Makarti nije bio direktno pomenut, napravljena je uvertira za dve naredne epizode u kojima se Marou obračunao sa senatorom. Proces je Raduloviću omogućio da rasprši sve sumnje u svoju povezanost sa špijunažom, ali u godinama koje su usledile i te kako je trpeo posledice čeonog sudara sa makartizmom. Teško je nalazio zaposlenje, da bi se konačno doselio u Džekson gde je stekao istaknuto mesto u srpskoj zajednici. Premda meteorolog po vokaciji Radulović je ostao glas borbe za slobodu mišljenja i izražavanja. Posle terorističkog napada 11. septembra bauk straha od terorizma počeo je da kruži Amerikom, a strah građana je zloupotrebljavan baš kao pedesetih u vreme progona „crvenih”. Bušov Patriotski zakon kojim su drastično smanjene slobode građana, a vlastima dozvoljeno neometano zadiranje u njihovu privatnost, umnogome je vratio duh makartizma.
Kada se skrasio u Džeksonu, Radulović je svesrdno podržavao svoju prijateljicu Milinu Jovanović u ideji da zabeleži istoriju Srba u ovom gradu. Ona za „Politiku” pominje i Džona Begovića, legendu Džeksona, veterana Drugog svetskog rata, a kasnije senatora. Posebno mesto ipak daje ženama, pa je tu En Ingram (rođena Skulić), koja je bila prva žena iz SAD koja se prijavila za učešće u Drugom svetskom ratu, ali i živa legenda Džeksona Danica Pol koja je pokretač gotovo svih humanitarnih akcija u gradu.
Dragan Vukotić
objavljeno: 01.05.2014.
.jpg)
