Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2013, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovečanstvu preti deficit hrane
13.06.2013. - Za proizvodnju jednog litra mleka u tetrapaku potrebno je 1000 litara prirodne vode
Prema proračunima UN, trećina svih namrinica u svetu baca se u đubre. Pri tome na njihovu proizvodnju troše se kolosalni resursi, od kojih su mnogi teško obnovljivi. Kako bi sačuvao prirodu, čovek mora da poštuje princip „misli-jedi-sačuvaj“, pozivaju UN.
Pre nego što stavi sebi jelo u tanjir čovek treba da pomisli može li to da pojede. Na tome insistiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << eksperti Kosmisije UN za hranu FAO. Prema njihovim istraživanjima, 30% hrane čovečanstvo baca u đubre – nešto ne pojede do kraja, nešto se kvari u frižideru. Danas se proizvodi previše namirnica, i ljudi kupuju više nego što im je potrebno, ističe dijetolog Irina Diričjova.
- U stvari čovečanstvo ne može da nađe balans u hrani, i meni se čini da nadalje postaje sve gore. To što se merčedajzing razvija i tera ljude da kupuju ne samo više nego što mogu da pojedu, već i više nego što su planirali da kupe, to nekome ide na ruku.
Prema podacima UN, za proizvodnju jednog litra mleka u tetrapaku potrebno je 1000 litara prirodne vode, za proizvodnju hamburgera 16000 litara. Ako se proizvode u količini koja je potrebna potrošačima, čovečanstvo će sačuvati ogromnu količinu bioresursa. Ipak ograničavanje proizvodnje namrinica dovešće do njihovog deficita, i kao posledice do poskupljenja, smatra predsednik Nacionalne asocijacije organizacije brze ishrane Aleksej Novikov.
- Ovde ne može da se gleda samo sa tačke gledišta da se mnogo hrane baca. Ako se ograniči proizvodnja prehrambene produkcije, neizbežno će se pojaviti problemi sa deficitom. Na primer, planiraće da proizvedu određenu količinu hleba i peciva. neko će kupiti mnogo, kao što je kod nas uobičajeno da se kupi unapred, nekome neće biti dovoljno. Veštački praviti probleme sa namirnicama po meni nije opravdano.
Druga je stvar što danas u razvijenim zemljama gde nema problema sa jelom, pojavljuje se drugi problem – gojaznost. Prema podacima Prehrambene komisije UN, danas dve milijarde ljudi pati od gladi, dok skoro milijardu i po ima suvišnu težinu. I ispada da ako negde ljudi umiru od gaadi, u drugim regionima nepojedena hrana ide na đubrište, uz to troši se ogroman novac na zdrav način života. Tako u SAD žena predsednika Mišel Obama postala je incijator nacionalnog programa borbe protiv dečije gojaznosti, čija je vrednost deset milijardi dolara. Zbog suvišne težine deca su počela da pate od bolesti koje su ranije bile svojestvene samo odraslima. To može da se izbegne ako se od malena usađuje kultura ishrane i brižljiv odnos prema hrani, insistira dijetolog Irina Diričova.
- Prosvetiteljski rad treba da bude na nivou državne politike. Treba razvijati svesni prilaz hrani. Mi u svojoj porodici trudimo se da na sopstvenom primeru pokažemo da je čoveku dovoljna bukvalno četvrtina hrane koju pojede. Ostale tri četvrtine će hraniti samo njegove lekare.
Da istaknemo da su za zemlju-etalon u brižljivom odnosu prema hrani eksperti UN proglasili Mongoliju. Najveće trošadžije u tom smislu su SAD, Kanada, Velika Britanija i niz drugih zemalja EU. Između ostalog, čak u južnom delu afričkog kontinenta, gde je najveći procenat gladnih, gubici namirnica iznose do 10 kilograma godišnje po čoveku.
Natalija Kovaljenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
