Izvor: Blic, 19.Sep.2015, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čivijada je preteča tok-šoua na televiziji
Čivija u Šapcu ima univerzalnu upotrebu: sve što u gradu dobro stoji, sve je čivija učvrstila, sve što klima, tu su privremeno, u šali, izvadili čiviju.
Šabačka čivija nisu ni određeno vreme ni određene ličnosti, već duh ljudi.
Specifična po mnogo čemu, a posebno po tome što je godinama finansira - vlast.
Da li je Šabac dostigao viši nivo demokratije ili je vlast pod svoje uzela “čiviju”?
O značaju Čivijade, preteče mnogih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << savremenih tok šoua i humorističkih portala za “Blic” govori Stana Munjić, novinarka i publicistkinja, autorka knjige “Sve naše Čivijade”.
- Utakmica u šeretluku, kako je nekada zamišljana Čivijada, odavno to nije. Ono što čini samo srce Čivijade: karikature, satirične priče i aforizmi, već godinama zaglušuju šareniji i masovniji programi koji bi trebalo da budu prateći ili sporedni. U njima se izgubio specifični šabački duh (niko ga više i ne traži), a manifestacija koja je stvarno bila svetska i belosvetska po vanvremenskom humoru i imenima koji su birani za predsednike i koji su se posle godinama družili sa Šapčanima - kaže Stana Munjić.
Takvih predsednika više nema: Branko Ćopić, Mija Aleksić, Nela Eržišnik, Vlada Bulatović Vib...
- Danas predsednike Šapčani jedva da vide. Dođu po honorar, ponekad samo za ispričaju dva vica. Tako neki ljudi koji ne znaju ili ljudi koji sve znaju godinama vade Šapčanima čivije - kaže Munjićeva.
Najveći publicitet imao je prvi belosvetski vašar humora i satire 1968. godine. O Čivijadi su pisali skoro svi listovi SFRJ.
A prvi predsednik bio je Šapčanin Mihailo - Mile Stanković. On je u prestonoj besedi istakao: “Dok je ćurana, biće i podvarka, a sveto pravo na ljudsku glupost ubedljivo je osporavano sokačko-kafanskim čivijama, koje su delovale kao društveni antibiotici”.
Ona kaže i da je grad, pored ostalog, mogao imati i najveću zbirku karikatura, ne samo u Srbiji. Ako ne muzej, ono bar da Čivijada ima muzejsku postavku.
Tako bi gosti mogli u svakom trenutku i tokom cele godine da se upoznaju sa jedinstvenim čivijaškim duhom.
- Možda nije sve izgubljeno, ako pravi Šapčani porade na unapređenju čivijaštva mogli bi odmah održati “zid plača” i oplakati dobra stara vremena. Na primer, 1972. godine Čivijada je bila skup krpa i zakrpa gde su ludi i zbunjeni bili na istom poslu. Šapčani su odvajali od usta da neke nevažne stvari prvi put kažu na Čivijadi, svaki posetilac Čivijade dobio je status pravnog lica, okvirno rešenje i ključeve uspeha. Svaki deseti gorušicu... Svaku staru godinu možemo opet da ponovimo, jer glupost je večna, a štampa slobodna, ko god hoće, može da kupi novine - navodi Munjićeva.
.jpg)
