Izvor: RTS, 13.Feb.2015, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitavo malo bogatstvo za potomstvo
Vantelesna oplodnja parove često košta i do nekoliko stotina hiljada dinara. Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva dva besplatna pokušaja, ali samo onima koji ispune kriterijume.
Prošle godine od prijavljenih 2.098 žena, na lečenje neplodnosti upućeno je njih 1.658, podaci su RFZO-a. U Ministarstvu zdravlja kažu da je potrebno povećati administrativne i ljudske kapacitete i da nedostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 50 embriologa.
Ivana Kurtevski priprema se za osmu vantelesnu oplodnju. Iza nje su dva besplatna pokušaja o trošku države, a zatim podizanje kredita za naredne i zaduživanje od preko milion dinara.
Tek posle petog neuspešnog pokušaja Ivani su prvi put zatražene dodatne analize kako bi se utvrdilo zašto ne ostaje u drugom stanju.
Ivana Kurtevski rekla je da se ispostavlja da ima tri trombofilije, jedna direktno utiče na samu implantaciju embriona u matericu i održavanje trudnoće.
"Sa te strane moram potpuno da budem pokrivena hematološkom terapijom, takođe se ispostavlja da imam hašimoto, koje je autnoimuno oboljenje štitne žlezde, da imam hipertireozu. Odlazim kod hematologa, razgovaram sa njim, prva rečenica kada je video sve moje analize rekao je samo zahvalite bogu što ste živi jer vi ne smete da ulazite u totalnu anesteziju", navela je Kurtevski.
Slično iskustvo ima i Slađana Šćekić. Na treći pokušaj vantelesne oplodnje otišla je zahvaljujući finansijskoj podršci svojih kolega. Za četvrti - prodat je deo porodičnog imanja.
Slađana Šćekić kaže da je imala problem i da joj je posle 15 godina tek otkriveno da joj je povišen insulin u krvi.
Prema njenim rečima, vrlo je moguće da kad je bio prvi pokušaj da je imala povišen insulin i da je to razlog što nisu uspevale vantelesne.
Lekar poznat po broju uspešnih vantelesnih oplodnji smatra da se dodatne analize moraju uraditi, ali ne odmah.
"U specifičnim uslovima gde mi neuspevamo iz prvog ili iz drugog, konkretno iz drugog pokušaja vraćanja kvalitetnih embriona, mi onda pokušavamo da nađemo šta su ti mogući, delikatni i retki razlozi, pa da njih otklonimo, pa tek onda da radimo dalje procedure", rekao je specijalista ginekologije i akušerstva Aleksandar Ljubić.
U Ministarstvu zdravlja tvrde da će problem bolje procene zdravstvenog stanja i pripreme budućih majki za vantelesnu oplodnju uskoro pokušati da reše.
Pomoćnik ministra zdravlja Predrag Sazdanović kaže da ukoliko se pojave takvi slučajevi, a njih je sve češće i njih je sve više, toga smo mi savršeno svesni u našim ambulantama, onda ćemo morati i mi da reagujemo, da promenimo protokole i da uvedemo jednu vrstu obaveze, protokol je navodno dobrovoljna stvar, ali i nije, to je jedna vrsta obaveza lekaru da zna kako će da tretira svoje pacijente s jedne strane i s druge strane da pacijent zna šta da očekuje od svog lekara.
U borbi za potomstvo vreme je još veći problem od novca, jer smanjuje šanse za uspeh. U Srbiji samo žene do 40 godina imaju pravo na dva besplatna pokušaja vantelesne oplodnje.
"U svakom slučaju smo zauzeli stav da je to jako diskriminatorski i da ćemo to da menjamo, u kom pogledu će biti promene standarda i kriterijuma, o tome ćemo da obavestimo javnost, ali ta granica od 40 godina će svakako biti skinuta", kaže Sazdanović.
Raduje vest što je ove godine grad Beograd izdvojio 10 miliona dinara za finansiranje trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Da li će tako i biti ne zavisi od grada, jer je i prošle godine novac izdvojen , ali nije bilo raspoloživih kapaciteta u državnim zdravstvenim ustanovama.
