Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirkovićeva lista najvećih naučnih prevara
Kako je nastao „čovek iz Piltdauna”, neuspela transplantacija tkiva sa crnog na belog miša i „revolucionarni” pomaci u nanotehnologiji
Maradonin gol rukom Englezima na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Meksiku 1986. godine je primer prevare u sportu, kao što su mnogobrojni falsifikati slika „starih majstora” uobičajena obmana u svetu umetnosti. Prevare postoje i u nauci, možda nisu toliko poznate široj javnosti, ali to ne znači da nisu zanimljive.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Mada je prevare u nauci bilo veoma teško otkriti, Milanu Ćirkoviću, višem naučnom saradniku Astronomske opservatorije u Beogradu, pošlo je za rukom da, posle dugotrajnog istraživanja, sačini kratku listu najvećih prevara u istoriji nauke.
Na njegovoj listi prvo mesto zauzima „otkriće” lobanje čoveka iz Piltdauna, zbog kojeg je svetska paleontologija 40 godina bila na pogrešnom putu u izučavanju razvoja praistorijskog čoveka. „Čovek iz Piltdauna”, koji je u prvoj polovini 20. veka uvršćen u nacionalno blago Velike Britanije, bio je zapravo falsifikat, napravljen u laboratoriji – kombinacijom lobanje savremenog čoveka i vilice orangutana.
Na drugom mestu „Ćirkovićeve liste” je „otkriće” naučnika Jana Hendrika Šena, koji umalo nije dobio Nobelovu nagradu na osnovu tvrdnji da je načinio revolucionarne pomake u materiji superprovodnika i nanotehnologije. Međutim, ispostavilo se da se ogledi ne mogu ponoviti, da je evidencija o eksperimentima izgubljena" Kada je otkrivena prevara, „superzvezda” Šen je odmah otpušten sa Univerziteta Konstanc, a pokrenut je postupak za oduzimanje njegove titule doktora nauka.
„Da su stvarna, to bi bila fantastična otkrića koja bi otvorila novu epohu tehnologije u kojoj bi neslućena čudesa postala moguća: prenos električne energije bez gubitaka, masovno kopiranje makroskopskih objekata ili medicinski tretmani zasnovani na terapiji pojedinačnih ćelija”, kaže Ćirković.
Jednu od intrigantnih prevara je smislio genetičar Vilijam Samerlini. On je na „originalan” način pokušao da dokaže mogućnost transplantacije tkiva bez obzira na genetsku raznolikost davaoca i primaoca tkiva. Tako je na miša s belim krznom „presadio” tkivo miša sa crnim krznom. Prosto kao pasulj, ofarbao ga je crnim flomasterom. Kada je njegova prevara otkrivena, Samerlini je tretiran kao psihijatrijski slučaj.
Britanski psiholog Siril Bart, čija je karijera bila primer za ugled, tvrdio je da jednojajčani blizanci nasleđuju istovetni koeficijent inteligencije. Naknadno se dokazalo da ta teorija nema veze sa istinom. Posle njegove smrti (1971) otkrića su proglašena falsifikatom, ali su njegovi rani radovi ipak ostali uvaženi.
Ćirković smatra da se ove prevare dešavaju zbog toga što nauka nema razvijen sistem „unutrašnje kontrole” kakav imaju umetnost, sport ili finansije. Epilog pozitivnog nalaza na doping testovima u sportu je često kraj sportske karijere. Takav vid sistematskog testiranja i „prosejavanja” naučnih rezultata ne postoji, niti postoje propisane kazne i sankcije.
On primećuje da su savremeni naučnici optuženi za prevare uglavnom zadržavali svoj posao i visoke zarade, dok su se razvlačile istrage po institucijama. Eventualne kazne su bile na nivou gubitka statusa ili privremenih restrikcija optuženog da učestvuje u naučnom životu. Nijedan naučnik nije otišao u zatvor, iako su svesno izvršili pokušaj prevare najšire javnosti.
Sagovornik „Politike” radeći na ovoj tematici zaključio je da su prevare izglednije na uspeh, i dugotrajnije, ako su povezane s nekom vannaučnom predrasudom, odnosno deluju kao da daju „naučnu” potporu toj predrasudi. U slučaju „čoveka iz Piltdauna” to je bio patriotizam shvaćen na krajnje pogrešan i nakaradan način, kod izmišljenih blizanaca ser Sirila Barta to je bila konzervativna ideologija prevlasti nasleđivanja nad uticajem sredine na inteligenciju, kod Šena sličnu ulogu je verovatno igrala neutemeljena vera u magični štapić nanotehnologije kao rešenja za sve ljudske probleme. Spoj dva zla, ideološke manipulacije i opšteljudske sklonosti ka varanju, uvek se iznova pojavljuje u istoriji velikih prevara.
N. Kovačević
[objavljeno: 26/04/2008.]
