Izvor: RTS, 09.Feb.2013, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čipovi stvarnost ili obećanje
Srbija je prošle godine više novca zaradila od izvoza softvera nego malina. Najavljeno je da će softverske kompanije plaćati manje dažbine i prilagoditi obrazovni sistem potrebama tog sektora.
Iako je jedna od najčešćih zamerki srpskoj ekonomiji da više izvozi sirovine nego gotove proizvode, jedan podatak je izuzetak od tog pravila. Srbija je prošle godine više novca zaradila od izvoza softvera nego malina. Tako se i sektor informacionih tehnologija ove godine našao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << među prioritetima države.
Najavljeno je da će softverske kompanije plaćati manje dažbine, ali i gigantska investicija u proizvodnju hardvera, odnosno čipova.
Student elektrotehnike, ispostavlja se, najbolji je srpski izvozni proizvod - po završetku osnovnih studija gotovo svaki drugi nastavi školovanje u inostranstvu i najčešće se ne vrati u zemlju. Tako je najava da bi firma iz Emirata mogla u Srbiji da otvori fabriku za proizvodnju čipova postavila pitanje - ko će da radi.
Najavljena je investicija od četiri milijarde dolara, što je tri puta više od ukupnih stranih investicija u prethodnoj godini. U jednačini našlo se i 1.000 inženjera visoke tehnologije.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić kaže da bi to bio fantastičan iskorak napred s obzirom da je to ulazak u proizvodnju hardvera.
"Mislimo da možemo sa stručnjacima koje posedujemo u Srbiji, ali i stručnjacima koji rade multinacionalne kompanije, uključujući i stručnjake iz regiona da ovaj projekat donesemo u Srbiju", kaže Dinkić.
Pet državnih fakulteta uspešno školuje inženjere za razvoj softvera. S druge strane, proizvodnje elektronike u Srbiji gotovo i nema, pa je mali broj studenata koji se u to usmerava.
"Studije nisu lake i možda je to najteže usmerenje na Elektrotehničkom fakultetu pa ni broj studenata koji pohađaju te studije nije veliki. Njih prvenstveno apsorbuju strane kompanije koje rade u Beogradu, a 30 do 50 odsto njih ode u inostranstvo", kaže Miodrag Popović sa Elektrotehničkog fakulteta.
Država će, najavljuje ministar finansija, povećati kvote za upis na tehničke fakultete, više ulagati i povezati nauku i privredu, a ETF-u dati novu zgradu. To, međutim, oni ne čuju prvi put. I generaciji koja je upisivala fakultet šezdesetih obećavano je da će diplomski braniti u novoj zgradi.
Popović kaže samo ako povećanje kvota bude praćeno adekvatnim povećanjem prostora i nastavnika koji mogu da se zaposle, postići će se efekat.
"Dogovor je da pokušamo da ubedimo fakultete da one katedre na kojima se izučava informaciona tehnologija da upišu veći broj studenata i da nađemo način kako da te studente, da im pomognemo da ih bude što više, da ih nagradimo", kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Za sada, Srbija u sektor informacionih tehnologija ulaže svega 60 evra po glavi stanovnika, što je na nivou Bugarske i Rumunije. Primera radi, susedna Hrvatska ulaže 200 evra po stanovniku.
