Izvor: S media, 20.Nov.2011, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činovnik sam, tim se dičim
Država nije otpustila ni deset odsto od najavljenih 14.000 zaposlenih, već svega 4,6 procenata.
U odnosu na celu armiju javnih službenika koja broji 535.000 ljudi, to je u promilima broj koji je, u najmanju ruku, neprimereno i pominjati. A one drakonske kazne svi su odavno zaboravili...
"Galeb grupa" otpustila deset odsto radnika
Šoškić: Manje plate NBS od javnog sektora
Mnogo javnih preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Broj radnika se sa skoro dva miliona u 2008. godini sveo na sadašnjih 1,7 miliona. Od toga, tek nešto više od milion zaposlenih na svojim plećima ima 1,6 miliona penzionera, pola miliona onih koji rade u javnom sektoru i nekoliko desetina hiljada socijalno ugroženih kategorija.
U Grčkoj otkaz protivustavan
Ekonomista Zoran Popov pominje primer Grčke, u kojoj se državnom službeniku ne može dati otkaz još od Ustava iz 1911. godine koji je i dalje na snazi.
- To da su zaposleni u javnom sektoru na neki način privilegovani karakteristično. Veći problem je to što zaposleni u javnim preduzećima u Srbiji imaju nenormalno visoke plate - zaključuje Popov.
I dok građani koji su ostali bez posla u privatnom sektoru na ulici pokušavaju da se izbore za svoje plate koje su im poslodavci ostali dužni, a o otpremninama i ne sanjaju, država je za onih 650 otpuštenih službenika iskeširala oko 350 miliona dinara. Toliko su, prema zvaničnim podacima, iznosile otpremnine koje im po zakonu sleduju.
Privatnici se nisu usrećili ni sa zaradom. Tako zaposleni u ovom sektoru u proseku mesečno primaju oko 31.000 dinara, dok prosečne zarade u javnom sektoru iznose oko 42.000.
Sigurno najveća primanja pod okriljem države ima 130.000 zaposlenih u oko 550 javnih preduzeća.
U Srbiji preko 100.000 radnika dnevno na bolovanju
VMA će zaposliti 171 medicinskog radnika
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se neracionalna raspodela zarada u javnim preduzećima i privredi najbolje vidi kada se uporedi njihova produktivnost.
- Javni sektor je od 2001. godine proizveo 4,35 milijardi evra gubitaka, dok su sa druge strane prihodi celokupnog privatnog sektora 43,2 milijarde evra! Deo tih prihoda ide na poreze državi, na zarade i u obnavljanje same proizvodnje. Od 555 javnih preduzeća samo 16 ostvaruje dobit. A da ne pominjemo bonuse u svim tim firmama koji se isplaćuju bez ikakvog pokrića, daleko duže godišnje odmore, brojne slobodne dane i druge beneficije - ističe Rajić.
Ekonomista Miroslav Zdravković navodi da je u septembru ove, u odnosu na isti period 2008. godine, najveća razlika u broju zaposlenih u prerađivačkoj industriji, u kojoj je oko 59.000 radnika ostalo bez posla. Zanimljivo je da je u istom periodu u obrazovanju zaposleno 6.369 ljudi, u zdravstvu 2.274, a državnoj upravi skoro 700 ljudi.
Mnogo je teško otpustiti ćatu
Državnom službeniku radni odnos može da prestane ako protekne vreme na koje je zasnovan, sporazumom, otkazom, po sili zakona ili na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Kada je reč o otkazu, ali onom koji daje poslodavac, on može uslediti po četiri osnova: ako službenik odbije premeštaj na drugo radno mesto, ne zadovolji na probnom radu, ako posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana.
Do prekida radnog odnosa može doći i u slučaju teže povrede službene dužnosti kada se pokreće disciplinska odgovornost. A to podrazumeva neizvršavanje ili nesavesno i nemarno izvršavanje poslova, nezakonit rad, odavanje službene tajne, bavljenje preduzetništvom...
Da li je suvišno, posle ovakve slike srpske realnosti, postaviti pitanje zašto svi hrle u javnu službu? Tu tek počinje prava priča... Debelo potplaćivanje za bilo koje radno mesto u javnom sektoru („najjeftiniji" je posao čistačice - oko 1.000 evra), što je javna tajna, ne treba da čudi jer ko se jednom „uvali" pod državne skute, ostaje tu i čeka penziju.
Pouzdanih podataka o tome koliko je državnih službenika u Srbiji ostalo bez posla zbog nerada, odnosno povrede službene dužnosti nema, ali upućeni ističu da je to jako mali broj i da u tome ne zaostajemo za susednim zemljama. Tako je, na primer, u Hrvatskoj, za deset godina otkaz zbog nerada dobilo tek 40 državnih službenika.
Stručnost ispod politike
Da li je i u Srbiji zaposlene čija plata dolazi iz budžeta teško lišiti prava na ovako siguran izvor prihoda - čak i kada krše zakon? Sudeći prema postupku po kom mogu dobiti otkaz, propisanog Zakonom o državnim službenicima, to je skoro nemoguće!
Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je nelogično da u javnom sektoru bude zaposleno toliko ljudi koji opterećuju poreske obveznike.
- Kako su se od 2000. menjale vlade, tako je svaka dovodila nove zaposlene, a stare nije otpuštala kako se ne bi zamerala koalicionim partnerima. Da je selekcija zaposlenih rađena po osnovu stručnosti a ne podobnosti, ne bi bilo potrebe da u javnom sektoru radi polovina zaposlenih. Apsurdno je to što je za vreme krize u javnom sektoru otpušteno tek nekoliko stotina ljudi, dok je privreda izgubila više od 250.000 radnih mesta. I zato je u Srbiji velika privilegija da se dospe u državnu službu. Plata je sigurna i dobra, brojne su beneficije i niko vas odatle ne može izbaciti - naglašava Kovačević.
(P r e s s)
