Izvor: Politika, 10.Okt.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čika Brana leti iz Sokolskog doma
Povratnik iz Kanade obnovio zgradu Sokolskog društva u Obrenovcu, a rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, ovo udruženje i njenog predsednika izbacuju napolje
Zakleo se Branislav Jovanović i pred Bogom i pred bratovljevim grobom, da će obnoviti zgradu Sokolskog doma u Obrenovcu. Zavet je ispunio i sada može da se vrati u Kanadu, svoju drugu kuću. Doduše, ne vraća se dobrovoljno i sa pesmom, neće ga ispratiti lokalne vlasti. Osamdesettrogodišnjak odlazi razočaran. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sokoli Obrenovca su tražili svoje i na kraju priče, dobiće svoje. Zaključkom Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudska jedinica u Obrenovcu, sutra u 10 časova, uz prisustvo sudskog izvršitelja, opštinsko javno preduzeće „Poslovni prostor” ulazi u posed zgrade Sokolskog doma, dok će čika Brana odleteti napolje.
Nije bilo tako kada su mu lokalne vlasti Obrenovca, 2002. godine, predavaleključeve ruine. Ispred gotovo srušene zgrade bile su istaknute državne zastave, priređen je, tako se kaže, prigodan kulturno-umetnički program, tapšali su čika Branu po ramenu, bilo je zagrljaja i poljubaca…I sveštenici su osveštali dom i blagoslovili početak radova.
Priča je tipična srpska i govori o povratniku iz Kanade, koji je napustio Srbiju 1945. godine i posle mnogo godina se vratio u rodni Obrenovac da učini nešto za otadžbinu. Dočekuju ga raširenih ruku, stiče mnogo prijatelja i savetnika, a kada potroši poslednji dolar, napuštaju ga gotovo svi i on odlazi tamo, gde je prvi put pobegao.
– Imao sam 16. godina, kada sam 1945. godine napustio sam, samcijat Srbiju i potucao se tri godine po Austriji i Nemačkoj. U Kanadu odlazim 1948. godine. Smeštaju me u logor u Kvibeku, gde krčim šumu, a potom me šalju na farmu krava u Otavu – priča Branislav Jovanović. Ostalo mu je još 48 časova života u Sokolskom domu. Valjda zato žuri da ispriča i ovo: skrasio se u Hamiltonu, država Ontario. Oženio je Miru, koja je u Kanadu stigla iz rudnika u Belgiji. Postao je član naše crkve i član crkvenog hora, dobio dve ćerke i sina. Bio je to lep život u Kanadi. Onda je odlučio da se vrati u Obrenovac.
– Nisam poznavao nikoga, kada sam stigao 1998. godine. Zaboravio sam kakav je Obrenovac, ali ne i Sokolski dom. Kada sam prvi put ušao unutra, bile su to ruševine, razlupani plafon i zidovi, tu su se okupljali narkomani.Kada sam dobio pasoš, 2000. godine, obnovio sam Sokolsko društvo. Podneo sam tadašnjem predsedniku opštine molbu za obnovu Sokolskog doma. Dve godine nisam dobijao odgovor. Rešim onda da štrajkujem glađu, 2002. godine.
Obrenovčani se okupili oko njega, pitaju se, šta se ovo događa kad čika Brana štrajkuje. U roku od dve nedelje, dobio je dozvolu za rad. Počinje da gradi sa ušteđevinom iz tuđine.
– Mislio sam da obnavljam zgradu, a iz opštine mi daju papire da potpišem kako je to – poslovni prostor opštine – kaže predsednik Sokolskog društva, pored koga je ostalo malo prijatelja. Jedan od njih, Momčilo Srećković Moci, počasni građanin Obrenovca i jedini vlasnik seoskih novina u Srbiji, kaže da je čika Brana, jednostavno – ispao naivan.
– Em obnavlja zgradu, em plaća kiriju opštinarima. Gde to ima? On nije poznavao ljude i zakone, uleteo je u zamku, a šta je zapravo uradio? Napravio je zdanje kojim može da se ponosi Obrenovac – priča Moci.
Svečana sala zaista podseća na kraljevski salon. U dvorištu nema više trave visoke do krova, seljaci sa pijace ne koriste dom kao toalet, narkomani ne prave noćne žurke. Sokolski dom postaje mesto za okupljanje mladih. Sportski klubovi održavaju treninge, deca iz vrtića priređuju školske predstave…
Ali, neplaćene kirije se nagomilavaju i sud je neumoljiv.
– Niko mi iz opštine u početku nije tražio novac od zakupa, sve dok nisam sve renovirao. Toliko se sada nagomilalo da sada i nemam odakle da dam. Sve sam uložio u obnovu Doma – priča povratnik iz Kanade,koji sada jedva čeka da se vrati. U Kanadu, razume se.
Koliko je para iz svog džepa dao čika Brana? To zna samo Bog. Čika Brana ne želi da velika zgrada, ponos Obrenovca, u kojoj se sada venčavaju mladenci, ostane njegova, već državna.
– Šta će meni ta zgrada? Šta se ovo dešava, ljudi moji – opet se iščuđava starac.
Dao je svoje pare, obnovio Sokolski dom, i sada će, očerupan, odleteti iz Srbije. I, sve po zakonu.
--------------------------------------------------------------------
Jovanović priznao da duguje poslovnom prostoru
Direktor JP „Poslovni prostor” Obrenovca Dragan Milanković kaže za „Politiku” da je Branislav Jovanović svojim priznanjem potvrdio da Sokolski dom duguje „Poslovnom prostoru” veliku sumu novca po osnovu neplaćenog zakupa, na osnovu koga je sud doneo presudu u korist tog javnog preduzeća.
– Jovanović tu presudu nije osporavao,ona je postala pravosnažna. On jeste predsednik udruženja, ali nije vlasnik zgrade Doma kulture „Sokolski dom”. Zamislite da predsednik nekog udruženja koje je zakupilo prostorije u beogradskoj hali „Pionir”, misli da je hala njegova. Jovanović je, takođe, u samom početku načinio prekršaj, jer je iznajmljivao prostorije doma sportskim klubovima, folklornim društvima, na šta nije imao pravo – kaže Milanković.
Branislav Jovanović potvrđuje da izdaje prostorije doma sportskim klubovima i da od njih uzima 60.000 dinara mesečno za potrebe „Sokolskog društva”.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 10.10.2012.
