Izvor: RTS, 12.Nov.2015, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čije će biti državne njive
Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđaju da će državne njive dobiti nove zakupce. Izneti predlozi, međutim, izazivaju brojne sporove. Pokrajinska vlada tvrdi da se zemljište daje tajkunima, mali proizvođači žale se na nepovoljne rokove otplate pri kupovini zemljišta, a resorni ministar odgovara da ne mogu svi biti zadovoljni, ali da zakon uvodi red.
Čije će biti državne njive? Izmene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakona predviđaju do zakupa na 30 godina mogu pravna lica. Mali poljoprivrednici smatraju da bi država svoje njive prvo trebalo da ponudi njima.
"Mi koji živimo u selu i nemamo dovoljno zemlje, a možemo da je obradimo, želimo da nas ne sprečava neko ko ima velike pare i može da uzme 100, 200 hektara zemlje pod zakup. Ja ne mogu da uzmem 200, ali mogu da uzmem pet ili 10", kaže Vladan Balinovac iz sela Pambukovica.
"Apsolutno je prednost da se ponudi našim seljacima ovde, ali verujem da ne treba da im nude - ljudi to sami traže", smatra Dragomir Lukić.
Nezavisna asocijacija poljoprivrednika tražila je da se zakup ograniči na 100 hektara ratarima, 200 hektara stočarima. Taj predlog nije prošao.
Tražili su i da se da rok otplate za kupovinu zemljišta produži sa pet na 20 godina, za one poljoprivrednike koji imaju do 30 hektara zemlje, a kupuju dodatnih 20. U suprotnom, neće moći da plaćaju kredite.
"Najplodnije zemljište košta 10.000 evra, ako bih ja kupio 20 hektara, to bi bilo 200.000 evra. Ako bih ja to vraćao na pet godina, i to mi je 40.000 godišnje. Pa ja nemam 4.000, a kamoli 40.000", ističe Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.
Svoje primedbe ima i Pokrajinska vlada. Tvrde da to što prvenstvo zakupa zemljišta država daje pravnim licima u igru uvodi tajkune. Ukoliko Skupština Srbije ne usvoji primedbe pokrajine, Bojan Pajtić najavljuje proteste. Ministarka poljoprivrede odbacuje te tvrdnje - odgovara da se zakonom uvodi red u haos i da su mali poljoprivrednici zaštićeni.
"Mi sada skoro 50 odsto državnog zemljišta ne izdajemo, ono ostaje neizlicitirano i taj deo koji nije izlicitiran, oko 250.000 hektara, delom uzurpiraju N. N. lica najčešće u dogovoru sa nekim u lokalnim samoupravama, a drugi deo ostaje neobrađen", navodi ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.
Ističe da će prvi put država ponuditi malom poljoprivredniku da deo državnog zemljišta može da kupi, "ali isključivo malom poljoprivredniku koji ima do 30 hektara".
Strancima, po ovom zakonu, nije dozvoljeno da kupuju zemljište. Ali, od naredne godine, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridrživanju, i to će biti moguće.
