Izvor: Politika, 13.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četnik ne može postati Jovanović pre petnaeste
Čak i ako oba roditelja promene prezime, detetu ostaje staro, objašnjavaju matičari. – Koja sva zakonska pravila roditelji treba da poštuju prilikom odabira imena za bebu
U Srbiji nije moguće promeniti prezime detetu mlađem od petnaest godina, čak i ako to učine oba roditelja. Jedini izuzeci su slučajevi kada su sporni očinstvo ili majčinstvo ili prilikom usvojenja.
Podatak o tome koliko građana Srbije godišnje promeni lično ime nije bilo moguće dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni u jednoj zvaničnoj instituciji, ali nezvanične procene govore da se samo u glavnom gradu na ovaj korak odluči gotovo 3.000 ljudi, a u Vojvodini njih oko 400. Najčešći razlozi su promena vere, odlazak na rad u inostranstvo ili razvod. Nisu retki ni zahtevi pripadnika nacionalnih manjina koji uzimaju srpska imena, smatrajući da će se tako bolje uklopiti u sredinu u kojoj žive.
Komplikacije oko promene prezimena nedavno su navele i našu sugrađanku Angelinu Savić da se obrati redakciji „Politike”. Naime, ona je razvedena majka maloletnog deteta kome je posle razvoda želela da promeni prezime iz očevog u njeno. Iako je otac dao saglasnost, to nije bilo moguće učiniti. Zaintrigirani ovim podatkom, obratili smo se Danici Daničić, šefu odseka za lična stanja građana beogradske opštine Stari grad.
– Ime deteta ne može se menjati pre navršene petnaeste godine, kada može samo da odlučuje o njegovoj promeni. Isto važi i za prezime, osim u slučajevima utvrđivanja ili osporavanja očinstva ili majčinstva, usvojenja ili prestanka usvojenja. Čak i ako oba roditelja promene prezime, detetu ostaje staro. Ni lica koja su osuđena po službenoj dužnosti ne mogu promeniti lično ime sve dok nije izvršena kazna ili dok traju pravne posledice – ističe, objašnjavajući da se pod „ličnim imenom” smatra i ime i prezime.
Psiholozi i socijalni radnici upozoravaju da je čin biranja imena za dete koje će se roditi treba shvatiti veoma ozbiljno, kako bi se deca poštedela eventualnih neprijatnih situacija u budućnosti.
Roditelji se, kažu naši sagovornici, često opredeljuju za tradicionalna imena koja nose određenu simboliku. Takvo je, recimo, ime Zdravko, koje označava zdravlje, ili Miroljub i Svetlana koja aludiraju na mir i svetlost. Mnogi svojoj novorođenoj deci imena daju po njima dragim ljudima ili najbližim srodnicima, a neki se, pod uticajem popularne kulture, opredeljuju za ime neke poznate svetske zvezde ili lika iz neke od aktuelnih televizijskih serija. Najpoznatiji su primeri čuvene Kasandre, Tarzana ili Brusa Lija.
I, bez obzira na to koji im je motiv za odabir imena, budući roditelji ipak moraju da poštuju određena zakonska pravila. Želeći da saznamo gde su granice dobrog ukusa i koja su to imena koja se ne mogu dati deci, razgovarali smo sa Gordanom Milanović, načelnicom odeljenja za opštu upravu Opštine Savski venac.
– Matičar se rukovodi članom 30/44 porodičnog zakona, prema kome roditelji imaju pravo da sami izaberu ime, ali se ne mogu opredeliti za ime koje je pogrdno, koje vređa moral i u suprotnosti je sa shvatanjima i običajima društva. Ukoliko roditelji ne žele da odustanu od neprikladnog imena, opština donosi rešenje o odbijanju na koje imaju pravo žalbe – objašnjava naša sagovornica i dodaje da se u njihovoj opštini dešava da roditelji dođu sa krajnje neobičnim predlozima. Tako je jedno od odbijenih imena – Rron.
Deca neuobičajenog imena često bivaju i žrtve neumesnih šala svojih vršnjaka. Tako petnaestogodišnja Atina Grk iz bačkog sela Gajdobra kaže za naš list da su je drugari iz odeljenja često zafrkavali nazivajući je „Grčka” i pitajući je da li joj se sestre zovu Sofija ili Bratislava. Ipak, njoj se dopada nesvakidašnja kombinacija imena i prezimena i ne bi ga menjala, jer smatra da je ono izdvaja iz mase tipičnih, čestih imena.
Rosa Obradović iz Zrenjanina više od trideset godina živi kao Snežana. Kako nam objašnjava, ime koje joj se nije dopadalo promenila je pod uticajem bajke „Snežana i sedam patuljaka” koju je volela kao dete.
Ukoliko neko želi da promenite prezime, a rođen je na teritoriji Srbije, biće mu, kako smo ustanovili, potrebno najmanje deset dana. Za one rođene na teritoriji neke od bivših jugoslovenskih republika procedura traje nešto duže, pa se na promenu ličnog imena čeka i po nekoliko meseci. Tako je jedan građanin, rođen u Makedoniji, u januaru podneo zahtev u opštini Stari grad, a dozvolu za promenu ličnog imena je dobio tek ovog meseca.
-----------------------------------------------------------
Šta je sve potrebno od papirologije
Da bi se promenilo ime i prezime potrebno je najmanje 1.200 dinara i veliki broj raznih potvrda. Kao prvo, neophodan je zahtev nadležnoj opštini, fotokopija lične karte, kao i izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih, za koje se plaća taksa od po 260 dinara. Ukoliko osoba nije u braku biće potrebno uverenje o slobodnom bračnom stanju koje košta 690 dinara. Osim toga, potrebno je predati i uverenje nadležnog opštinskog suda da niste pod istragom (košta 195 dinara), kao i poreska uverenja republičke i gradske uprave prihoda, koja koštaju 150 i 340 dinara. Po potrebi se traži i uverenje o državljanstvu (430 dinara). Ukoliko se radi o maloletniku neophodna je potvrda o prebivalištu za koje je potrebno izdvojiti 170 dinara.
B. Mališ
[objavljeno: 14/08/2008]
.jpg)
