Izvor: Blic, 28.Jun.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri miliona evra za veće činovničke plate
Javna državna i lokalna preduzeća povećala su aprilu masu zarada za 370 miliona dinara ili oko četiri miliona evra. Slično povećanje dobila je i cela administracija i zdravstvo. Tako su pre stupanja na snagu obesmišljene državne mere štednje koje se ogledaju u dodatnom oporezivanju i zamrzavanju zarada u javnom sektoru. Da paradoks bude veći, u privatnim firmama, koje finansiraju državni aparat, smanjena je masa zarada. Ovim potezom Vlada je manje-više odredila sudbinu celog paketa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mera čija primena ide traljavo.
Da vlast ume da bude bahata i drska, građani Srbije osetili su na svojoj koži. Ipak, verovatno ni najmaštovitiji nisu mogli da očekuju da će Vlada, pre stupanja na snagu odluke o zamrzavanju i oporezivanju plata u državnom sektoru, najpre odlučiti da ih poveća. I to posle svih kritika izrečenih na račun neracionalnosti državne administracije. U javnom sektoru u aprilu u odnosu na prethodni mesec isplaćena neto masa zarada je nominalno povećana za 4,2 odsto, ili realno za 3,2 odsto, ako se nominalni porast umanji za inflaciju.
Kako se desilo da posle odluke o merama štednje u javnom sektoru i tokom pripreme zakona masa zarada bude povećana (masa zarada je smanjena jedino u sektoru obrazovanja)? Najodgovornije su političke partije koje vladaju javnim preduzećima i ministri u Vladi. Opštepoznato je da stranke u državnim firmama postavljaju direktore koje ne kontroliše Vlada, već predsednik političke stranke. Na drugoj strani, administracija i zdravstveni radnici isplaćuju se direktno iz budžeta, što znači da je potrebno odobrenje Ministarstva finansija.
Interesantan je slučaj zdravstva i socijalnog rada. U ovom sektoru je evidentiran nominalni rast mase zarada od 4,9 odsto, odnosno realni 3,9 odsto, iako zaposleni nisu morali da se plaše štednje jer su odlukom Vlade izuzeti iz zakona o smanjenju plata.
Ekonomista Ivan Nikolić, koji je primetio ovo povećanje, kaže za „Blic nedelje" da iznos rasta mase zarada nije toliko bitan, već poruka koja se šalje javnosti.
– Političarima i ministrima bila su puna usta štednje, a ispod žita su rađene sasvim suprotne stvari. Ovakvo povećanje zarada privreda i društvo ne bi mogli da izdrže i da nema ekonomske krize, a kamoli u ovakvoj situaciji kada imamo negativan privredni rast. Ministarstvo finansija se žali što su prihodi smanjeni, pa se povećava manjak u državnoj kasi, a ne vodi računa o povećanju rashoda koje samo odobrava. Na sve to nadležni se spremaju da od MMF-a traže da odobri veći deficit budžeta, ali stručnjaci ove ustanove će reći – pa čekajte, ne možete tražiti veći minus da biste pokrili rashode koje ste obećali da ćete smanjiti – objašnjava Nikolić.
Cilj Zakona o privremenom smanjenju plata zaposlenih u državnoj administraciji i javnom sektoru, koji je trebalo da se primeni na majske zarade koje se isplaćuju u junu, bio je smanjenje javne potrošnje. Plata zaposlenih u javnom sektoru veća od 40.000 dinara od maja dodatno će se oporezovati, i to deset odsto iznos od 40 do 100 hiljada, a dodatnih 15 odsto iznos od 100.000 dinara do iznosa šestostruke prosečne plate u Republici. Domišljati javni sektor povećanjem mase zarada podigao je osnovice za obračun smanjenja po osnovu državnih mera.
I primena ostalih mera Vlade ne ide ništa bolje. Stručnjaci tvrde da će, kako vreme bude odmicalo, biti sve više problema u smanjivanju rashoda ministarstava za 40 odsto.
– To su diskrecioni rashodi i niko neće reći da tu ima problema dok neko iz vlasti ne izađe zvanično i ne požali se. Smanjivanje je veliko i ne može da se ostvari bez krupnih problema. Budžetski korisnici počeće da kasne u izmirivanju svojih obaveza za telefon, struju, kancelarijski materijal, a problemi će rasti kako vreme bude prolazilo – kaže za „Blic nedelje" Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića.
Sa sigurnošću se, međutim, može reći da pet milijardi dinara, koliko iznosi očekivani priliv od uplate dobiti javnih preduzeća, nikada neće stići u državnu kasu. Osim što su mahom gubitnici, javna preduzeća dosad nisu uplatila nijednu dobit. Sagovornik iz Vlade Srbije rekao je za „Blic nedelje" da su u startu ovi prihodi bili nerealno planirani.
– Znalo se već prilikom sastavljanja paketa da su neki planirani prihodi precenjeni. Uplata 100 odsto dobiti javnih preduzeća u budžet je jedan od njih jer se već tada znalo da se taj novac neće sakupiti – kaže izvor iz Vlade.
Milojko Arsić ističe da ukoliko bi sada počelo sa primenom ove mere, do kraja godine moglo bi da se sakupi maksimalno 20 odsto od planiranog prihoda. „Primena mere uplate dobiti JP ugrozila bi funkcionisanje mnogih državnih preduzeća, naročito Telekoma, koji je morao i da uvede porez na impulse i da prebaci dobit u budžet", ističe Arsić.
Na tankom ledu je i smanjenje troškova budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode. Sa smanjivanjem ovih troškova još se nije počelo, a izvesno je i da se neće smanjiti za 40 odsto, već najverovatnije dvostruko manje. Manje novca biće i od privremenih naknada na ostale prihode s obzirom na to da je, posle burnog reagovanja oko 180.000 honoraraca, napravljena nova računica kojom izdaci za doprinose honorarcima jesu povećani, ali mnogo manje nego što je država nameravala. Upućeni tvrde da bi se od planiranih pet milijardi dinara moglo namaknuti ne više od dve milijarde. Nije zaškripalo jedino kod povećanja akciza na gorivo i cigarete.
Rast masa zarada po sektorima
Sektor povećanje
javna lokalna preduzeća 6,7 odsto
javna preduzeća na državnom nivou 6,3 odsto
administracija 6 odsto
zdravstvo i socijalni rad 4,9 odsto
*nominalni rast koji treba umanjiti za jedan odsto zbog inflacije i dobija se realno povećanje
Povećanja i kod gubitaša
- Teško je objasniti, ukoliko nije greška u statističkom evidentiranju, ovako snažan porast plata zaposlenih u društvenim preduzećima. Štaviše, masa isplaćenih plata raste uprkos padu broja zaposlenih, što znači da je rast prosečne plate još intenzivniji. Ne treba zaboraviti da je reč o preduzećima koja su ili u stečaju ili su zrela za stečaj, sa očajnim performansama, preduzeća tzv. „večne udavače", koja nisu mogla da se privatizuju jer ih niko nije hteo – navodi Ivan Nikolić, i dodaje da je nasuprot ovim podacima masa zarada u privatnom sektoru smanjena.
Prosečne plate javnog sektora
Sektor iznos
- javna državna preduzeća 45.010
- javna lokalna preduzeća 38.872
- administracija 44.015
- zdravstvo i soc. rad 38.198
- obrazovanje 36.383
Ostvarljivost mera štednje
Smanjenje rashoda za 65,4 milijarde dinara
40 milijardi (uštede po ministarstvima) – teško ostvarljivo
15 milijardi (smanjenje transfera opštinama) - ostvarljivo
13 milijardi(zamrzavanje penzija, plata u administraciji, JP, agencijama) - delimično ostvarljivo
12 milijardi (smanjenje troškova budžetskih korisnika s sopstvenim prihodima 40 odsto) - ostvarljivo upola manje
5 milijardi (smanjenje troškova JP i uplata 100 odsto dobiti) - ostvarljivo upola manje
4 milijarde (smanjenje transfera RZZO) - ostvarljivo
Povećanje prihoda-30,4 milijarde dinara
5 milijardi (akciza na gorivo) - ostvarljivo
5 milijardi (privremena naknada na ostale prihode – dividende) - ostvarljivo upola manje
3 milijarde (taksa na impulse) - ostvarljivo
3 milijarde (veći porez na imovinu i luksuzna vozila) - ostvarljivo
