Izvor: Politika, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri jahača apokalipse
Pacijente koji imaju problem s gojaznošću, povišeni šećer, holesterol i hipertenziju lekari lakše nateraju da manje jedu nego da se više kreću U kongresnoj sali na godišnjem sastanku Američkog udruženja endokrinologa u Bostonu vladala je mukla tišina dok je Džordž Blekburn, profesor sa Harvarda, inače ekspert koji trenutno važi za čoveka "broj jedan" u svetu nutritivne medicine i endokrinologije, izlagao novu teoriju gojaznosti. Za samo 14 godina ekstremna gojaznost u SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je višestruko uvećana, ali su i američki lekari uspeli da dopru do svojih pacijenata: pokrenuli su ih na fizičku aktivnost, ali, priznaju, sa promenom u jelovniku ide teže.
– Mi imamo obrnutu situaciju. Naše pacijente, koji se suočavaju sa gojaznošću, povišenim nivoom šećera u krvi, hipertenzijom i povećanjem masti (holesterola) u krvi, što inače čine glavne komponente takozvanog metaboličkog sindroma, međutim, najteže je pokrenuti na fizičku aktivnost. Nemamo kulturu sporta, nemamo kulturu kretanja, vežbanja i ljudi nisu svesni da bi na jednostavniji način postigli cilj, pogrešno misleći da pravi, efikasan lek leži uvek u medikamentima. Našim lekarima je lakše da nateraju ljude da manje jedu nego da se više kreću – kaže dr Đuro Macut, lekar specijalista sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, koji je kao član ovog prestižnog udruženja predstavio svoj rad na pomenutom velikom naučnom skupu u Bostonu.
Metabolički sindrom su u prošloj deceniji nazivali zastrašujućim imenima: "fatalnim kvartetom", "četiri jahača apokalipse" "preteće četvorka"... Istina, lekari su prestali da se takmiče u smišljanju imena za ovaj sindrom koji objedinjuje na prvi pogled nepovezane bolesti, ali od dr Macuta saznajemo da su u medicinsku doktrinu izbačeni još rigorozniji kriterijumi za praćenje i lečenje metaboličkog sindroma. Time se automatski proširio krug ljudi koji ulaze pod ovu dijagnozu i, naravno, moraju da menjaju način života. Tako protiv gojaznosti, dijabetesa, visokog pritiska i holesterola možemo da biramo da li ćemo da se borimo samodisciplinom, drastičnim promenama stila života ili skupim lekovima.
– Cilj je da svaki lekar svog pacijenta (ne obavezno sa prisustvom sva četiri pomenuta oboljenja, već je dovoljno da postoje samo tri), natera da razmišlja o dugoročnim posledicama takvog stanja, jer je metabolički sindrom najopasniji neposredni rizik za infarkt i šlog – objašnjava dr Macut.
Američko udruženje za dijabetes, Svetska zdravstvena organizacija i Evropska grupa za proučavanje insulinske rezistencije drastično su pooštrili kriterijume za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma. Ono što je smatrano da je normalno ili bar ne mnogo strašno postalo je faktor rizika.
Dr Macut pojašnjava da je prvi terapijski cilj u vezi s gojaznošću i zahteva da se u toku prve godine praćenja kod pacijenta telesna težina smanji za deset odsto. Kako? Smanjenjem unosa kalorija, fizičkom aktivnošću i promenom načina života. Teško, ali ne i nedostižno. Drugi cilj je fizička aktivnost: od ljudi koji su mahom preterano debeli, imaju šećer, visok pritisak i gotovo ih je nemoguće pokrenuti da se mrdnu iz fotelje traži se da svakoga dana od 30 do 60 minuta šetaju, brzo hodaju, plivaju, bave se dogovorenom fizičkom aktivnošću...
Treći cilj se odnosi na vrednosti nivoa šećera u krvi. Zdravim se smatra samo izmerenih jutarnjih 5,5 milimola po litru na prazan stomak ili "natašte" i to kod običnih ljudi, znači koji u kartonu nemaju upisanu dijagnozu dijabetesa. Od dijabetičara se, međutim, zahteva da održavaju vrednost takozvanog hemoglobina A1c na nivou manjem od sedam odsto. Hemoglobin A1c je tipični marker kojim se nivo šećera prati tri meseca.
Sledeća preporuka tiče se nivoa LDL holesterola (niske gustine), koji kod osoba sa visokim rizikom – znači koji već imaju problem sa aterosklerozom ili dijabetes – ne sme da bude veći od 2,6 milimola po litru, a kod osoba sa umerenim rizikom – iznosi 3,4.
Poslednji proklamovani cilj jeste održavanje krvnog pritiska u vrednosti 130 sa 80 mmHg.
Zanimljivo je, kako dodaje naš sagovornik, da žene polako preuzimaju vođstvo u ispoljavanju metaboličkog sindroma i to u zemljama poput Turske i Irana.
O. Popović
[objavljeno: 22.07.2006.]
.jpg)
