Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri decenije druženja „Do kraja”
Na Staroj planini, 17 sada već sredovečnih muškaraca, podiglo je zajedničku kuću i u njoj se okuplja velika porodica udruženih porodica sa blizu 70 čeljadi
Knjaževac – Na Jabučkom ravništu, najvećoj zaravni Stare planine, gde je nedavno počela gradnja prvih šest hotela budućeg velikog turističkog centra „Babin zub“, pritajio se i kućerak neobične družine Zaječaraca. U njoj je 17 sredovečnih muškaraca koji su se još pre 40 godina odvažili da krenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u bespuće, svi opčinjeni lepotom planine.
Pre deset godina sagradili su, svojeručno, zajedničku kuću i u njoj se sada druže i porodično. Družina je sada velika porodica udruženih porodica onih 17 osnivača, sa blizu 70 čeljadi.
Želja im je da ostanu na planini do kraja (beskrajno) pa se zato zovu Družina „Do kraja“. Do kraja drugovi i do kraja verni planini. U smučanju, planinarenju i rekreaciji. U propagiranju zdravog života. Kažu da su u predvorju raja pa se i njihovo prebivalište zove Planinska kuća „Do kraja“. A kada je nedavno počela gradnja hotela na Jabučkom ravništu, i Družina je, u velikom veselju, proslavila svoja dva jubileja: 40 godina druženja u planini i deset godina zajedničke kuće.
Predvodnici Družine su Ratomir Videnović i Dragiša Miletić, poznatiji kao Džozi i Gile. Prvi je već penzionisani tehnolog zaječarske pivare, ima 69 godina, i dalje je najbolji u skijanju. I najbolji je kuvar. Hvale njegovu musaku „na tri sprata“, pa „poniruće“ mekice, i lagan prazan pasulj i specijalno zavijene sarme... Nedostižan je i sa više od sto izlazaka na Midžor, i po tome što vodi dnevnik i priprema roman o Družini. A Gile je ekonomista Ima i nadimak Amer, zato što živi u Americi, a na planini je gotovo svake zime. Ne može bez smučanja i drugova. Uživa i u jahanju konja „domoroca“ Boška Bujera.
Posle njih dvojice, kojima su prema zaslugama dodelili broj jedan, i svi ostali imaju brojeve, sve do 17. A brojevi su dodeljeni prema tome koliko je ko puta izlazio u planinu. Bez protekcije: ista pravila važe za inženjere, lekare, profesore, tehnologe, agronome, sudije... U družini svako ima svoju specijalnost i zaduženje. Profesor Petar Paunković Šerpas je nenadmašan u paljenju i održavanju vatre i branju borovnica, tehnolog Ljubiša Sokolović Sole dokazan je u poznavanju lekovitog bilja, Stanimir Vukadinović Canko je vodonoša, a najmlađi Zvonimir Jelenković Zoki je obdaren za sve poslove. Sa sobom vodi i svoje maloletne sinove „zvončiće“ Marka, Miloša i Nemanju. Često su i supruge Vera, Mira i Brankica na planini, a zucka se i da su za petama muževima sklonim avanturama. Džuna (Ratko Džunić) kažu najveći je zavodnik, zbog izrazite „holivudske“ lepote.
Ovako ih je predstavio u tri monografije član broj sedam, Branislav Predić, zaječarski stomatolog i zvanični lekar zaječarskih drugara. Monografije su ispisane na blizu 500 stranica, sa oko hiljadu fotografija i tridesetak karikatura.
Zapisano je u njima kako se godinama od Kalne do Babinog zuba i Jabučkog ravništa pešačilo i do 25 kilometara po deset sati. Družina je obitavala u planinarskom domu na Babinom zubu, pa u pojati Knjaževčanina Zvonka Jovanovića. Sve do 2000. godine, kada je na placu, koji je Zvonko prodao Družini, počela gradnja kuće. U međuvremenu je probijen i prvi asfaltni put prema Jabučkom ravništu, 1986. godine. A već iduće godine do planine je stigla i prva sijalica, a 1992. godine izgrađeni su i prva ski-staza i prvi ski-lift. Pre deset godina EPS je sagradio prvi hotel na Babinom zubu.
– Monografije su svojevrsni vremeplov o planini i njenim prvim posetiocima u minule četiri decenije – kaže za „Politiku“ njihov priređivač doktor Predić. – Zapisali smo u njoj i sva imena prijatelja i simpatizera Družine iz Knjaževca, Crnog Vrha i Ćuštice. I zapisali sve legende lokalnog stanovništva o nastanku i nazivima planinskih vrhova i legende o znamenitim ljudima. Tu je i svedočanstvo o onima koji su povremeno svojim stočnim zapregama po dubokom snegu izvlačili naš prtljag od Crnog vrha do Babinog zuba. Nije bilo nimalo lako. Midžor je na 2169 metara, Babin zub na 1758, Jabučko ravnište na 1506, Golema reka na 1300 metara...
Sve je neuporedivo lakše i lepše od kada je 2000. godine Družina sagradila sopstvenu planinsku kuću. Svi su svojski zapeli, radeći danima. Samo malo novca uloženo je da se kupi najneophodniji materijal. A kuća je baš prava-pravcijata, useljena 2001. godine. U njoj može da prespava 20 ljudi i da se za sve pripremi hrana, u izobilju. Kuću je projektovao Ivan Dojčinović, arhitekta, član Družine broj 14, a gradnju nadgledao arhitekta Petar Ignjatović, član Družine broj 15.
Ispred ove kuće je nedavno, u lepom sunčanom danu, priređena proslava jubileja Družine i građevine njenih složnih, neumornih članova. Bili su s njima i graditelji obližnjih hotela. Novi graditelji obećali su da neće rušiti staru gradnju niti raseljavati prve legendarne turiste Stare planine.
A Družina se, ponesena tim obećanjem, raduje beskrajno.
Stojan Todorović
objavljeno: 11/10/2010
