Izvor: Blic, 19.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Česti infarkti zbog promene vremena
Vremenske oscilacije kod nekih ljudi su izazvale loše raspoloženje, kod drugih razdražljivost, dok su hronični bolesnici tokom proteklih dana bili najviše pogođeni. Lekari savetuju uzimanje redovne terapije, umerenu fizičku aktivnost, ali i to da se ne izlazi iz domova od 10 do 14 časova.
- Praksa je pokazala da hronični bolesnici mnogo teže podnose toplije vreme, dok im hladnije više prija - rekla je za „Blic" dr Nada Macura iz Hitne pomoći.
Smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da vremenski uslovi mogu imati uticaj na i širok spektar najrazličitijih zdravstvenih stanja. U nekim sličajevima, kao što je migrena, vremenske promene mogu doneti glavobolju. U drugim slučajevima one mogu pogoršati već postojeći bol. Povećanje vlažnosti vazduha, pogotovo tokom leta, može povećati mogućnost pojave i pojačanja bolova. Vetar, takođe, može nepovoljno uticati na ljude koji boluju od respiratornih oboljenja kao što je astma.
Ovih dana vremenske prilike su se često menjale. Nagli skok i pad temperature, promena atmosferskog pritiska, vlažnosti, za neke ljude su istinska mora. Kako nam je rekao meteorolog Nedeljko Todorović, od danas nas očekuje zahlađenje, kiša i takvo vreme će se zadržati dva-tri dana. U tom periodu nas očekuje spuštanje temperature za oko 10 stepeni, da bi se od petka vreme stabilizovalo i tada nas očekuju temperature u proseku od 20 do 25 stepeni.
Takođe, većinu hroničnih bolesnika čeka nepovoljna biometeorološka situacija. Od meteoropatskih tegoba izvesne su glavobolje, razdražljivost i nesanica.
- Ovakvo vreme veoma loše utiče i na relativno zdrave osobe, ali i na hronične bolesnike. Na primer, juče smo samo do popodneva imali 35 intervencija, što je mnogo. Kada je hladnije vreme, broj intervencija je u proseku 20 za ceo dan - rekla je za „Blic" dr Nada Macura. Ona je dodala da ovakvo vreme pogotovo nepovoljno utiče na astmatičare i na srčane bolesnike. Česti su infarkti, teže intervencije, potom kolapsi i polusvesna stanja. Međutim, najbitnije je da bolesnici sami procene sopstvene mogućnosti i da u takvim situacijama ne izlaze iz kuće. Fizička aktivnost mora biti umerena, a izlazak u šetnju im se preporučuje tek posle podne, pošto sunce zađe.
- Savetujem im da redovno kontrolišu krvni pritisak, da konzumiraju tečnost, prirodne sokove i vitamin C. Na ovakvo stanje ljudi utiče mnogo faktora, a prvenstveno sama vremenska promena. Praksa je pokazala da hronični bolesnici teže podnose toplo vreme. Hladnije im više prija, valjda zato što se ne izlazi toliko često iz kuće - rekla je Macura.
S druge strane, astmatičari reaguju na vlažnost vazduha. Astma se u većini slučajeva pogoršava tokom hladnog i suvog vremena. Oni najčešće imaju problema u jutarnjim satima. Astmatičari bi trebalo da češće provetravaju prostorije u kojima borave, da budu u sobama bez duvanskog dima, kao i da redovno drže posudu sa vodom ili čajem od nane da isparava u sobi gde borave. Takođe, i njima se savetuje redovno uzimanje terapije, ali i to da ne preteruju sa inhaliranjem pumpicama.
Ovakve vremenske oscilacije najgore podnose kategorije starijih hroničnih bolesnika. Ipak, svako od njih ima svoj neki kritičan period. Kako ne bi imali zdravstvenih neprijatnosti, potrebno je da usklade način života ovakvim vremenskim uslovima.
- Ipak, svim hroničnim bolesnicima bi najviše odgovarala temperatura od oko 25 stepeni, ali uvek treba imati u vidu činjenicu da svi vremenski parametri moraju biti ustaljeni jer nije samo temperatura ta koja im škodi - zaključila je dr Nada Macura.
