Izvor: B92, 26.Apr.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Černobilj, 22 godine kasnije
Beograd -- Danas se navršavaju 22 godine od eksplozije u nuklearnoj centrali Černobilj. Posledice ove nesreće i danas trpi više od 1,5 miliona ljudi koji žive u ozračenoj oblasti.
Eksplozija u černobiljskom reaktoru u noći između 25. i 26. aprila 1986. emitovala je 400 puta više radijacije nego atomska bomba bačena na Hirošimu. Glavni uzrok nesreće je pre svega ljudski faktor, odnosno loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera u reaktoru.
Havarija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Černobilju izazvala je izbacivanja radioaktivne prašine na delove teritorija Ukrajine, Rusije, Belorusije i skoro cele Evrope, a zračenju je bilo izloženo najmanje sedam miliona ljudi. Tadašnja SFRJ bila je pogođena radioaktivnim kišama.
Radioaktivnim elementima potrebno je i do 30 godina kako bi se potpuno razgradili.
"Jedino se mestimično u sedimentu i u tlu pojavljuju tragovi cezijuma i stroncijuma koji su ostatak iz vremena katastrofe u Černobilju, znači to su oni elementi koji su došli do Srbije i koji su se ovde kod nas akumulirali. Na sreću oba ta elementa prodiru u zemlju", kaže Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine
Danas se u nuklearnim elektranama preduzimaju dodatne mere bezbednosti u vidu primene novih tehnoloških dostignuća, ali i obrazovanja kadra.
"Budući da svet prepoznaje da su ove sigurnosne mere već sada urodile plodom i da se događaj tipa Černobilja ne može više dogoditi na takav način i u tim opsezima, ljudski faktor je još uvek prisutan i moguć, međutim njegovi uticaji su minimizirani. Evropska unija daje jasne direktive svojim članicama da je potrebno usmeravanje na upotrebu svih izvora energije, a među njima i nuklearne energije da bi se smanjio uticaj stakleničkih plinova", kaže Predrag Širola, tehnički direktor nuklearne elektrane Krško.
Pripjat, napušteno radničko naselje poznat i kao "grad duhova", dvadeset godina kasnije je koji opominje da se Černobilj ne zaboravi, ali i ne ponovi.
.jpg)
