Izvor: Danas, 23.Feb.2015, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenzura - stare i nove metode
LIČNI STAV - Cenzura i sloboda medija su dva povezana pojma. Definicija cenzure postavljena je pre nove ere, preko Pitagore, kasnije u praksi usavršena preko pape Inoćentija, to jest njegove Inkvizicije. Papa Pavle IV (1889) je čak propisao koje knjige vernici ne smeju da čitaju... Vremenom je cenzura dobijala nove sledbenike i oblike. Suština je, međutim, uvek bivala ista - da do širokih masa dopru samo one informacije koje odgovaraju vladajućim strukturama. Kako ranije, tako i dan-danas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << cilj je jasan - da narod misli i veruje da je dobro samo ono što vlast radi. Sve drugo je subverzija, dakle - anatemisano.
U Srbiji se, u novije vreme, primenjuju nove metode. Direktni kontakti, "prijateljske" i pokroviteljske veze, pa i pritisci - kako kod koga - umesto zabrana, kojih je, ako se setimo, izdašno bilo krajem 80-ih prošlog veka, pod palicom tadašnjeg mlađanog ministara pripravnika iz redova radikala. Nema više potrebe za drastičnim potezima koji izazivaju nevericu i sumnju. Sve je, prosto, elegantno, podrazumeva se - to jest, uveliko se praktikuje autocenzura. Kao u zlatna vremena samoupravnog socijalizma, kada takođe nije bilo ni zabrana ni progona, za razliku od prvih dveju decenija vladavine KPJ/SKJ.
Nije zgoreg da podsetimo na sličnost između "slobode govora", i medija, u vreme "socijalizma s ljudskim likom", i danas - "potpune slobode" koju, kažu, zastupaju stranke na vlasti, radikali-disidenti, u naprednjačkom ruhu, i Slobini socijalisti u Dačićevoj preobrazbi. Onda smo imali tri oblika cenzure - na svim nivoima, od najmanje opštine do Federacije: javnog tužioca, koji je zabranjivao nepodobne, partijske "ideologe", koji su se oglašavali ako se neko usudio da štrči i, naravno, lično, novinarsko, shvatanje " slobode" - oivičeno svešću šta se sme i šta se ne sme, s tim što mnogi nisu preterivali ni u onome "što se sme".
Da li je u današnjoj Srbiji drukčije nego što je bilo tada? Nije baš sve isto, ali je takođe slojevito, i još više raznoliko i razuđeno. Da vidimo, dakle, kako stoji s cenzurom na srpski način. Primera je sve više.
Pođimo od premijera, koji je "mrtav ladan" srpske medije razvrstao na provladine i antivladine ("a o Danasu da i ne govorim"). Uz vlast su, punom parom, " Informer", " Večernje novosti", Televizija PINK. A ima ih još, u nešto drukčijoj srazmeri. Građani su to znali i bez njegovog navođenja. Svesni su kako su Olja Bećković, Ljubica Gojgić, Zoran Kesić(navodno privremeno) i neki drugi nestali sa malih ekrana, kao što su svesni da glavni urednik " Informera", i nakon neviđenog međudržavnog skandala sa novom hrvatskom predsednicom, i dalje krmani Pinkovom " Teškom reči" uz učešće uglednih gostiju. Nema mesta čuđenju, zar nije sam premijer upravo ta dva medija označio kao najprivrženija njegovoj vladi.
U poslednje vreme svedoci smo i svojevrsne cenzure institucija. Najizrazitiji primer te vrste pritiska je specifičan po mnogo čemu. Rečje o zaštitniku građana Saši Jankoviću i sukobu između žandarmerije i vojne policije koji je kao glavni lik imao upravo premijerovog brata. Četiri meseca traje neprimerena polemika - ko je kriv. Možda je žandarmerija upotrebila prekomernu silu - o tome bi trebalo da odluči sud, ali prethodno i ključno pitanje je po kom zakonskom osnovu "kobre" čuvaju "najvoljenijeg brata". Sam premijer nije odoleo da se ne umeša u čitav slučaj, njegovi saradnici takođe, posebno vojni ekspert i "probni pilot" (kako se kandidovao na putu do Skoplja) i ministar Gašić, dok su naprednjaci, u međuvremenu, pokrenuli inicijativu za smenu zaštitnika građana! Nekako se nameće usputno poređenje: da li ste čuli da se španski kralj oglasio povodom krivične istrage, odnosno sudskog procesa protiv njegove rođene, treba verovati i voljene, sestre?
Cenzura je na izvestan način prisutna i u parlamentu. Predsedavajući se prema poslanicima, pre svega opozicionim, ponaša strožije nego razredni starešina prema đacima svog odeljenja. Sedi! Isteklo ti je vreme! Isključiću ti mikrofon! Dobio si opomenu! Bićeš udaljen iz sale... Da li se to nagoveštava "rečnik za prevaspitavanje poslanika"? A predsednik Republike ima sopstveni vid primene cenzure, kao u poruci tužiocu Vukčeviću, povodom slučaja generala Dikovića: "Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji". Zaobilazeći suštinu slučaja, Predsednik reče da je Dikovića morao da odlikuje, jer je odbranu Šapca od poplava besprekorno izveo...
Svojevrsna "cenzura" je prisutna i u samoj Vladi. Premijer je prisutan u svakoj "epizodi", neki ministri povremeno, dok se neki uopšte ne čuju, ali sve se svodi na bezrezervnu podršku premijeru. Nedavno su angažovani i saradnici iz "Blerovog instituta" sa zadatkom da usavrše tu matricu. Podsetilo me to na svojevremenu izjavu britanske premijerke Margaret Tačer. Kada su je novinari pitali da li joj smeta što njeni ministri previše pričaju, odgovorila je: "Ne smeta mi što previše pričaju, sve dok govore ono što sam im ja rekla da kažu".
*Autor je novinar, nekadašnji glavni urednik Tanjuga
.jpg)
