Izvor: Blic, 29.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenzura na Pravnom
Cenzura na Pravnom
Vlada Milovanović, student četvrte godine Pravnog fakulteta, nije imao priliku da se sa kolegama takmiči u besedništvu koje već tradicionalno organizuje ovaj fakultet. Nije imao priliku jer je njegov tekst ocenjen kao nepodoban. A student Milovanović samo je besedom 'Tražim pomilovanje' hteo da kaže:
'Taj zatrovan um objasnio mi je da su studenti takvi zato što ih profesori uče, objasnio mi je da su profesori ti koji svojim infantilno-sujetno-pokorničkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosom prema životu utiču na studente, pretvarajući ih u idiote. Objasnio mi je da ni ti profesori nisu krivi, već ljudi koji su ih vaspitavali i učinili ih bolesnim. Oprostite mi svi koji sada drhtite da vam ne pomenem ime. Oprostite mi što mislim da ste svi zajedno krivi što je ova fakultet upropašćen. Oprostite i vi koji ste ćutali kada su drugi profesori izbacivani. Oprostite što sam se usudio da nakratko posumnjam u veličinu vašeg autoriteta. Oprostite stvarno nisam znao šta radim.'
Cenzore je pogodila Milovanovićeva kritika profesora, kolega i pravne nauke, a neki su se samo uplašili za radno mesto.
- Moj govor nije upućen niti jednom pojedincu, već sistemu obrazovanja i Beogradskom univerzitetu, Pravnom fakultetu u njegovom sastavu. Tu se učenje bazira na sabijanju informacija studentima u glavu, bez ikakvog kritičkog pristupa. Znam da to možda u ovom trenutku nije moralno podobno za osetljive uši mediokriteta kojima je upućen, ali, jednostavno, osećao sam obavezu da to što mislim glasno izgovorim - kaže za 'Blic' student Milovanović.
On ističe da nije jedini koji misli da takav pasivan odnos prema sebi, životu i nauci prouzrokuje odsustvo bilo kakvog kritičkog razmišljanja.
- Ja sam samo jedan od onih koji je o tome glasno progovorio u našem društvu koje je koncipirano na autoritetima i pokorničkom mentalitetu. Ne mislim da će moje istupanje promeniti bilo šta, zato što je sistem jači od pojedinca, ali smatram da ljudi svojim udruživanjem mogu uticati na buduću reformu Univerziteta - kaže Milovanović.
Profesor Obrad Stanojević, predsednik komisije koja je Milovanoviću uskratila mogućnost da se takmiči, za 'Blic' kaže:
- Niko se ne sme obraćati kolegama u startu rečima 'kolege, vi ste idioti', a zatim da nastavi da ređa imena profesora koji su po njegovom mišljenju nekompetentni, te ih treba izbaciti, ne navodeći argumente. Da sam dopustio taj govor, izbio bi skandal i meni bi sasvim sigurno bio zabranjen rad na fakultetu. Incident sam morao sprečiti - kaže profesor Savić.
Savić dalje obrazlaže da je Milovanovićev govor jedan od 24 diskvalifikovanih, te da nije bio 'na visini ne samo po formi, već i po sadržaju, retorskim kvalitetima, po izgovoru, prezentaciji'.
- Profesori za mene nisu zaštićene životinje. Još 1992. godine bio sam suspendovan kao dekan. Hteo sam da uvedem ocenjivanje profesora od strane studenata i to vam govori da nisam od onih koji ne prihvataju javnu kritiku, ali morao sam da sprečim govor, neargumentovane kritike jer bi svetosavska svečanost doživela potpuni debakl - kaže Savić.
Ove tvrdnje Milovanović odbacuje.
- Ni u jednom trenutku nisam u govoru pomenuo da bilo koga treba izbaciti sa fakulteta. I nisam ovde da sudim. Ovde sam da bih skrenuo pažnju na sistem obrazovanja koji studente pretvara u infantilna bića. Za profesora Savića inače mislim da je jedan od najobrazovanijih profesora na fakultetu i najveći stručnjak u zemlji iz oblasti rimskog prava. Žao mi je što je zbog nedostatka ljudske hrabrosti sve ovako ispalo. Moja najveća kazna je studiranje na Beogradskom univerzitetu i ne plašim se osvete profesora - kaže Milovanović. T. Nikolić Đaković Nema bežanja, nema skrivanja
A koje su to reči iz njegovog govora koje bi po rečima profesora Savića prouzrokovale debakl na Pravnom fakultetu.
'Gledao sam vas kako se znojite u čitaonici dok otvarate usta preslišavajući se. Slušao sam vas na ispitu dok izgovarate napamet naučena slova iz knjige, smejao sam se vašem malograđanskom mentalitetu... Ipak, ja vas molim da mi oprostite, ne terajte me od sebe, šta ću ja bez vas, vi ste većina, vi ste normalni, vi ste javno mnjenje, vi odlučujete... Moja odbrana je završena. Svi znamo koja je kazna za zločin koji sam počinio. A vi, šta ćemo sa vama? Ovaj sud je dovoljno velik za sve, nema bežanja i nema skrivanja, sud je isti za sve. Čekam vašu presudu, poštovane kolege.'
