Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centralizovane javne nabavke – ušteda ili ne
Obezbeđivanje lekova, aparata i potrošnog materijala u zdravstvu sa jednog mesta, trebalo bi da počne od iduće godine
Svi lekovi, aparati i materijali koji su neophodni za zdravstvene ustanove, od naredne godine kompletno će se, ako se usvoji nova uredba, sprovoditi preko centralnih javnih nabavki. Nadležni smatraju da će takvim načinom poslovanja doći do velikih ušteda, ali još niko sa sigurnošću ne može da kaže ko će tačno i na koji način sprovoditi nabavke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Podsećamo, pre nekoliko meseci najavljivano je da će centralizovani sistem javnih nabavki početi da se realizuje u martu, ali je zbog obimnih priprema ceo posao odložen za početak 2014.
U Ministarstvu zdravlja ističu da se predlog Uredbe o planiranju i vrstama roba i usluga, za koje se sprovode centralizovane javne nabavke, nalazi na njihovom sajtu radi davanja mišljenja, a da se njome uređuju uslovi, način i postupak planiranja potreba zdravstvenih ustanova za koje će se sprovoditi nabavke.
– Uredbom je predloženo za koje vrste dobara će se sprovoditi centralizovane javne nabavke, na nivou domova zdravlja, bolnica, zavoda, odnosno instituta za transfuziju krvi, od sledeće godine. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) će, dok ne počne da se realizuje centralni sistem nabavki, sprovoditi nabavke za potrebe zdravstvenih ustanova za lekove, ugradni materijal, materijal za dijalizu i sanitetski materijal koji su navedeni u prelaznim i završnim odredbama uredbe. Predviđeno je da plan centralizovanih javnih nabavki donosi Institut za javno zdravlje Srbije, dok će RFZO biti u obavezi da započne sa postupcima centralizovanih javnih nabavki za narednu budžetsku godinu, najkasnije do 15. oktobra – objasnili su u Ministarstvu zdravlja.
U RFZO su odgovorili da, dok se ne donese uredba, oni ne mogu da sprovode centralne javne nabavke. Podsećamo da su nadležni iz ove institucije u proteklom periodu govorili da nemaju mogućnosti i kadrova da organizuju celokupan posao.
Primarijus dr Vladimir Kovčin, direktor KBC „Bežanijska kosa”, ističe da najavljene novine imaju svoje prednosti i nedostatke, da je dobro to što ako se nabavke budu dobro planirale, neće doći do nestašica, ali da se boji da veliki sistem može da bude trom.
– Plašim se da će zbog toga dolaziti do povremenih nestašica i da će samo velike kompanije moći da dobijaju posao. Nama će biti lakše, jer nećemo morati mnogo da se angažujemo, ali je činjenica da smo mi kada smo sami organizovali nabavke za neke stvari mogli da donesemo uštede veće od 30 odsto u odnosu na fond – naglasio je dr Kovčin.
Profesor dr Aleksandar Milošević, direktor KBC „Zvezdara”, podržava ideju o centralnim nabavkama u zdravstvu, napominjujući da su bolnice hendikepirane zbog toga što imaju problem sa pravnim službama koje sprovode nabavke.
– To je veliki zalogaj, neće biti lako državi da to sprovodi. Ali, za nas je bolje da to oni rade, da mi samo trebujemo ono što nam treba i da im podnosimo izveštaje šta smo sa tim uradili – objasnio je dr Milošević.
Dr Ronald Zeliger, generalni direktor „Hemofarma”, ističe da oni pozdravljaju sve pozitivne trendove Vlade Srbije usmerene na rešavanje problema u finansiranju farmaceutske zdravstvene zaštite, kao što je uspostavljanje realnog kursa za cene lekova i skraćenje rokova plaćanja.
– Potrebno je analizirati i praksu zemalja u regionu, koje su uvele centralizovani sistem nabavke lekova sa najboljim namerama, ali se na kraju ispostavilo da su imali nedovoljnu snabdevenost ili loš kvalitet medikamenata. Da bi se omogućilo da zdravstvene ustanove u svakom trenutku budu snabdevene svim neophodnim medikamentima, neophodno je, najpre, precizno definisati sve kriterijume centralizovane nabavke kako bi rezultat bio adekvatna cena, stabilnost u snabdevanju i bezbednost pacijenata – istakao je dr Zeliger.
Dr Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije „Aktavis” za Srbiju i Crnu Goru, kaže da je cilj centralizovane nabavke da fond ostvari preko potrebne uštede, ali je najvažnije omogućiti da svaki pacijent na bolničkom lečenju bilo gde u Srbiji u bilo kom trenutku bude adekvatno medicinski zbrinut.
– Konkurencija u javnim nabavkama obezbeđuje naručiocu povoljnije cene, to je nesporno, ali sa druge strane, nije lako, a ponekad ni moguće odreagovati dovoljno brzo na nestašicu nekog medikamenta koji je bolnici hitno potreban. Stoga je potrebno napraviti balans između potencijalnih ušteda, koje s obzirom na već veoma niske cene lekova koje su bolnice postigle u javnim nabavkama, možda i neće biti velike, i neophodnosti da lek bude u bolnici onda kada je potreban – smatra dr Marjanović.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 05.03.2013.
