Izvor: Blic, 07.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar istorije
Centar istorije
Božić je najradosniji praznik. Rođenje Isusa Hrista smatra se najznačajnijim događajem u ljudskoj istoriji. Istorija je zato i podeljena na dva dela, pre i posle rođenja Hrista Spasitelja sveta. Isus Hristos rođen je u pećini, a prvi od ljudi koji su mu prišli bili su pastiri.
U sklopu priprema za praznik Roždestva Hristovog Crkva je posvetila tri poslednje nedelje pred Božić: Detince, Materice i Oce, kojim nas podseća na značaj porodice (male >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Crkve) u ovom slavljenju, u životu uopšte i na putu našeg spasenja.
Proslavi Božića prethodi Badnji dan. Na Badnje veče se ne spava, već bdi i sa nestrpljenjem očekuje svečani momenat Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. U kuću se iz crkve donosi osvećeni Badnjak, obično hrastova ili cerova grana koja se kasnije malo pregori (nekad na ognjištu a sada na plamenu voštane sveće na stolu).
Badnjak vodi poreklo od čudesne božanstvene Vitlejemske noći kada pastiri 'čuvahu noću stražu kod stada svojega' (Luka 2,8), i ložeći vatru grejali se. Tada su nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke, jer je noć bila hladna. Na Badnje veče sa badnjakom u kuću se unosi i svežanj slame sa drenovim prutićem koji se obično stavi ispod stola na kome je pripremljena badnjačka večera. Slama nas takođe simbolički podseća na onu noć kada se Gospod rodio i kada Ga je Prečista Bogorodica položila u jasle na slamu. Pre večere ritualno se pali Badnjak, a domaćin xarajući delom Badnjaka vatru izgovara reči narodne molitve: 'Koliko varnica, toliko ovaca, prasica, pčela...' U urbanim sredinama gde uslovi ne dozvoljavaju paljenje Badnjaka veče se provodi uz slušanje audio i video kaseta duhovne muzike.
Večera na Badnje veče je obilna ali posna. Već duže vreme postoje dve prakse: jedna u manastirima gde se poslednji obrok na Božić sprema na vodi i druga koja je uobičajena kod većine pravoslavnih Srba gde se jela pripremaju na ulju.
Tradicionalni jelovnik za Badnje veče je: pasulj (prebranac ili meljanac), zatim posna sarma ili punjena sušena crvena paprika, med, kompot od suvih šljiva, ušećereno voće.
Na Božić rano ujutro u kuću dolazi specijalni gost - Položajnik - koji iznosi želje za zdravlje i napredak doma. Položajnik je obično dečak ili devojčica iz komšiluka koga domaćini za lepe želje nagrađuju poklonima.
Pre svečanog ručka ukućani odlaze u crkvu na svečanu prazničnu liturgiju. Posle liturgije ljudi se pozdravljaju pozdravom 'Mir Božiji, Hristos se rodi! - Vaistinu se rodi!' Za Božić se sprema česnica - posebna vrsta obrednog hleba.
