Izvor: Danas, 20.Feb.2015, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena gvožđa
Odluka premijera Vučića da odustane od prodaje smederevske Železare američkom Esmarku protumačena je iste sekunde, u onome što bismo mogli nazvati političkom čaršijom, u ključu spoljne politike. Naime, to što je premijer Vučić okarakterisao kao "ipak dobru vest", u pomenutom ključu primljeno je kao mera podrške koju njegova Vlada uživa na Zapadu. I to kao očiglednu demonstraciju da je mera te podrške smanjena.
Naravno, to mnogo više govori o političkoj čaršiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nego o Vučiču. Govori pre svega hipersezibilizaciji na temu koga u kom trenutku treba podržati i na čiju stranu treba pretrčati, ali na vreme. Sve naravno, kako bi se osigurale lične poslovne i političke pozicije i profiti. Dakle, utiču li i koliko neuspešni pregovori sa američkom kompanijom na spoljnopolitičku poziciju Vučićeve vlade? Ambasador Majkl Kirbi kaže da je reč o nepovoljnoj globalnoj situaciji na tržištu čelika. Sa druge strane, izjave Tanje Miščević da su državne subvencije oročene i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, te očekivanim novim dogovorom sa MMF, ukazuju da tržište ne može biti jedini parametar u priči.
O tome svedoči i rasplet koji najavljuje beogradska Politika objavljujući saznanje da će novi menadžment Železare biti imenovan vrlo skoro, te da će ga predvoditi slovački biznismen Peter Kamaraš, vlasnik kompanije Pikaro sa sedištem u Košicama. Toponimski zvuči poznato, već iz ne tako davnih polemika o tome da je američki Ju es stil pod mnogo povoljnijim uslovima preuzeo Železaru u Košicama, nego u Smederevu. Verzija o slovačkom menadžeru naslanja se na lansiranu spekulaciju da je usred propasti pregovora sa Esmarkom, povoljnije rešenje pronađeno posredstvom komesara Johanesa Hana i šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka.
Ali, ono što bi prosečnog građanina Srbije trebalo da zanima, osim spoljnopolitičke priče o podršci i njenom gubljenju, jeste jasno i razložno objašnjenje - sigurno je da takvo postoji. Šta za Srbiju znači Železara - da li je to simboli industrijalizacije ili i simbol ekološke katastrofe za poljoprivredno-voćarski kraj u kome je locirana? Koliko su njeni gubici, kakve su šanse na tržištu i zašto su recimo pet hiljada radnih mesta u Železari, važnija nego pet hiljada u nekim drugim firmama koje su ugašene kao neisplative i gde su zaposleni, takođe ostali bez posla, uz odgovarajući ili neodgovarajući socijalni program.
To jest, da li se neko u vlasti ili opoziciji, usuđuje da pošteno kaže, šta je srpska cena za Železaru, ili je samo bitno politički se nikome ne zameriti. I spolja i unutra. Pa koliko košta da košta, i u novcu, i u zagađenju i u (samo) zavaravanju.
