Izvor: Blic, 27.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena duševnog bola političara
Cena duševnog bola političara
Vlast koja želi da disciplinuje medije, da ih drži u šaci, da im ne da da rade ono što je osnova njihovog posla, brzo propada', izjavio je premijer Zoran Živković medijima. Da li su ga čule i kolege funkcioneri?
Od 5. oktobra 2000. godine do danas podneto je 220 tužbi protiv medija i novinara. Tužili su ih mahom funkcioneri bivše vlasti, ali podaci NUNS-a ukazuju da tužbe protiv medija podnose i sadašnji državni funkcioneri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ličnosti koje su im bliske. Njihovi zahtevi za odštetu u pojedinim slučajevima dostižu više desetina miliona dinara. Najveći broj tužbi podnet je protiv dnevnika 'Danas' i 'Blic', nedeljnika 'Reporter', kragujevačkog nedeljnika 'Nezavisna svetlost' i beogradske 'Srpske reči'. Tužbe su, između ostalih, podigli Goran Vesić, visoki funkcioner Demokratske stranke, Vladimir-Beba Popović, šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije, Branislav Lečić, srpski ministar kulture i medija, Dragan Veselinov, sada već bivši ministar poljoprivrede, Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Duško Radosavljević, potpredsednik vojvođanske vlade, Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca...
Među nekadašnjim funkcionerima koji su tužili medije jesu bivši visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije Gorica Gajević, Nedeljko Šipovac, Dragan Tomić, Mirko Marjanović, Dmitar Šegrt, funkcioneri Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i Zoran Krasić... Tužbe su podneli i Goran Hadžić, bivši predsednik SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, Dobrica Ćosić, bivši predsednik SRJ, Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS-a, kao i Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
Vesić je tužio 'Srpsku reč' zbog rubrike 'I to je Srbija', u kojoj je, između ostalog, napisano da je zbog neodazivanja na vojni poziv, osuđen na dve godine zatvora, te da se za vreme boravka u Crnoj Gori bavio biznisom. Vesić je tražio naknadu štete u iznosu od pola miliona dinara, a suđenje nije završeno.
Prema podacima NUNS-a, Vesić je tužio 2001. i dnevnik 'Nacional', zbog teksta u kojem je navedeno da je 'saslušavao urednika (pornografskog) lista ‘Hasler’'. Šef vladinog Biroa za komunikacije podneo je privatnu tužbu za klevetu protiv glavnog i odgovornog urednika nedeljnika 'Blic News' Željka Cvijanovića, povodom teksta 'Ključ afere Pavković drži šef tajne policije', objavljenog 3. jula 2002. godine. U tom tekstu navedeno je da je Popović, kao šef tajne propagande prisluškivao kabinet tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, kao i to da je Popović tražio da Cvijanović bude osuđen na 20 godina zatvora, jer bi 'tako prestala da postoji fatalna forma nezavisnog novinarstva'. Gotovo istovremeno Popović je tužio NIN, 'Večernje novosti' i B92. Branislav Lečić je pokrenuo građansku parnicu protiv novinarke NIN-a Radmile Stanković, zbog teksta pod naslovom 'Nešto ste teli' od decembra 2001. godine. Posle sedam ročišta, Prvi opštinski sud u Beogradu proglasio se nenadležnim za taj spor i prosledio ga Okružnom sudu.
Iz ministarske fotelje Veselinov je tužio 'Građanski list' zbog tekstova u kojima je navedeno da je umešan u krivolov, a taj list nedavno je dobio i presudu da plati pola miliona dinara odštete. Veselinov je tražio 1,5 milion dinara. 'Građanski list' odbio je da plati taj iznos i najavio žalbu na presudu.
Ipak, najveći je broj tužbi u unutrašnjosti.
- Lokalni moćnici, funkcioneri na regionalnom nivou su izuzetno osioni kada su mediji u pitanju - kaže Milica Lučić-Čavić, predsednica NUNS-a.
- Duševni bol je pravni izraz, na koji svako može da se pozove. S druge strane, činjenica je da se vrlo često desi da novinar bude tužen zato što je sa konferencije za štampu neke političke partije preneo neku konstataciju i onda lokalni moćnici tuže novinara, koji nije konstatovao, već samo preneo javno rečeno. Tako da postoji besmisleno veliki broj tužbi zbog besmislenih stvari - kaže Milica Lučić-Čavić.
- Nismo mi očekivali nikakve zahvalnice zato što smo rizikovali i profesiju i ličnu sigurnost, ali očekivali smo, naravno, slobodu medija, a dobili smo vlast koja ne uvažava slobodu medija - kaže Milica Lučić-Čavić. Za Biljanu Kovačević-Vučo pomenute tužbe odaju nervozu političara. One su nepotrebne jer zakon već obavezuje medije na pravo na demanti. Ona smatra da tužbe protiv medija skreću pažnju sa suštinskog problema, da li je informacija tačna ili ne i pretvara se u lični sukob.
- Političari se ne smeju braniti tužbama, već snagom argumenata pred građanima u čije ime i rade i koji žele da znaju šta oni to rade - kaže Vučo. Tanja Nikolić Đaković Reljić: Tužba protiv NIN tačka preloma
Tužba Vladimira Popovića protiv NIN-a je ključna tačka preloma. Ili će se vlasti zaustaviti, ili će biti ozakonjeno bezakonje. Ambasador SAD Vilijem Montgomeri rekao nam je da može da posvedoči da je pisanje NIN-a o tome da su SAD pritiskale Đinđića da smeni Popovića istinito, što je osnov njegove tužbe. Sa ovakvom slobodom medija, sa ovakvim pravilima igre ne može se u EU. Za izgubljenu nogu u ratu nadoknada je 200.000 dinara, za smrt sina roditeljima se nadoknađuje iznos od 600.000 dinara, a za duševni bol vladini činovnici traže odštetu od četiri miliona dinara. Oni ne razumeju društvo u kojem žive. Oni ne vide upozoravajuće signale koji im dolaze spolja, signale koji upozoravaju da nisu u skladu sa standardima demokratskih zemalja - kaže Reljić. Masari: Prekinuti napete odnose
Mauricio Masari, ambasador OEBS-a, kaže da je sloboda medija ključni elemenat svakog demokratskog društva, a da situacija po tom pitanju u SCG još nije stabilizovana, te da je potrebno da se uspostave jasna pravila igre.
- Voleli bismo da postoje bolji odnosi između medija i Vlade, koji su u poslednje vreme malo napeti, i treba uložiti napore da se to vrati na normalu. Iznad svega naglašavam potrebu za zakonskim okvirima za funkcionisanje medija. Izuzetno je bitan Savet za radiodifuziju, tako da mediji mogu da funkcionišu u bezbednom i sigurnom okruženju - kaže Masari. Komentarišući broj od 220 tužbi protiv medija i novinara, Masari kaže da to ni u kom slučaju nije zdravo okruženje za funkcionisanje medija.
- Mora da postoji sloboda kritike, mora da postoji demokratska interakcija Vlade i medija. Ne želim da komentarišem konkretan slučaj gospodina Popovića, ali želim da kažem da pluralizam podrazumeva kritiku i niko ne sme da bude preterano osetljiv na nju - objašnjava Mauricio Masari, ambasador OEBS-a. J. S. Odšteta od 60 miliona dinara!
Najveći odštetni zahtev za sada je podneo vlasnik surčinskog preduzeća 'Krmivo produkt' Dragoljub Marković, koji je u tužbi protiv Željka Cvijanovića, glavnog i odgovornog urednika 'Blic Newsa' i 'Blic presa', izdavača tog lista, zatražio na ime odštete 60 miliona dinara. Jedan od većih odštetnih zahteva podnela je pevačica Zorica Brunclik, bivša visoka funkcionerka JUL-a, koja je tužila za klevetu Gordanu Sušu, glavnu i odgovornu urednicu VIN-a, i traži odštetu od 33 miliona dinara.
