Izvor: Politika, 07.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celo selo živi od pasulja
Dve trećine žitelja Ravnog Topolovca bavi se gajenjem pasulja uz primenu najsavremenijih agrotehničkih znanja, a, kako kažu, mogli bi da budu konkurentni i na svetskom tržištu
Ravni Topolovac – Kada bi se sav pasulj proizveden ove godine u ataru sela Ravni Topolovac smestio u teretni voz, kompozicija bi bila duga 40 vagona. Godina je bila berićetna pa je i ovdašnja „Pasuljijada", održana proteklog vikenda, bila naročito vesela.
Masovno gajenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pasulja u ovom selu počelo je pre dvadesetak godina, na posebno za to određenim njivama, a ne, kao dotad, u senci kukuruza ili suncokreta. Proizvodnja se ubrzo pokazala kao vrlo isplativa, nicale su nove kuće, po topolovačkim šorovima bilo je sve većih i lepših traktora i automobila. Poslednjih pet godina, početkom septembra, u slavu pasulja se ovde priređuje velika fešta na koju dolaze i oni koji su Ravni Topolovac odavno napustili. Među svim za ovakve prilike uobičajenim ićem i pićem dominira pasulj iz kazana: klot, ili sa slaninom, suvim rebarcima, kolenicama, gust ili čorbast.
Predsednik Udruženja proizvođača pasulja Mladen Žuža kaže za naš list da se 75 odsto žitelja Topolovca bavi proizvodnjom pasulja:
– Ne samo da gajimo pasulj na više od 300 hektara, već tu intenzivnu proizvodnju zasnivamo na primeni najsavremenijih agrotehničkih znanja. Pored novosadskog, povezali smo se i sa Institutom za povrtarstvo iz Smederevske Palanke čiji stručnjaci posećuju naše njive, a mi za njihove potrebe u sve većim količinama proizvodimo seme pasulja i boranije, koje se plasira i na inostrana tržišta – ističe Žuža.
Miloš Despot je ove godine imao više od deset hektara pod pasuljem, a ponegde je rod dostizao i tri tone po hektaru, što se već smatra rekordnim prinosom.
– Napredujemo iz godine u godinu, i to sa sve manje fizičkog rada – naglašava Miloš, a njegov prijatelj Novo Zubac dodaje:
– Godinama smo biljku kosili, pa je onda sušili. Onda smo koristili specijalnu ručno napravljenu mašinu za branje. Sada se ispostavilo da se pasulj može vršiti klasičnim kombajnom sa prilagođenim sitima. To je epohalan napredak, jer su sada za skidanje pasulja sa njive dovoljna dva radnika.
Proizvođači s kojima smo razgovarali na „Pasuljijadi" tvrde da mogu biti konkurentni i na svetskom tržištu, jer je ovdašnje podneblje pogodno za gajenje pasulja, a za svoje najveće konkurente na evropskom tlu smatraju kolege iz Poljske i Bugarske.
Đuro Đukić
[objavljeno: 08/09/2009]
