Izvor: Blic, 22.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čelnici opštine odbijaju investitore
NEGOTIN - Iako su Negotin poslednjih godina posetili brojni strani i domaći investitori, nijedan nije našao plodno tlo da ovde investira kapital i započne biznis. Kao glavni krivac navodi se lokalna vlast koja sporošću i komplikovanom administracijom odbija ulagače. Poslednji primer je zahtev jednog inostranog investitora koji planira da zakupi plac od 20 hektara i zaposli 2.000 radnika, ali opština nikako da nađe povoljnu lokaciju na Dunavu za pogone za proizvodnju naftnih platformi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dragiša Racić, Negotinac koji već decenijama radi u Švajcarskoj, kao menadžer holandske firme „Vitalplanet" prošle godine u ovo vreme ponudio je rodnom gradu investiciju vrednu 17 miliona evra. Reč je o proizvodnji ekološkog goriva, peletsa i biogasa. Savremena fabrika je trebalo da se gradi u Slobodnoj zoni Prahovo i zapošljavala bi 125 radnika. Radmila Gerov, predsednica opština, taj posao najavila je na velika zvona, međutim, fabrika će se graditi u Kladovu na placu nekadašnje firme „Brodoremont".
- Kako nismo uspeli da dobijemo plac u Slobodnoj zoni Prahovo, preostala nam je negotinska Industrijska zona. Međutim, to je potpuno neuređen prostor, bez ikakve infrastrukture - puteva, struje, kanalizacije. Obična livada. Mnogo povoljnije uslove dobili smo u Kladovu. Zakupili smo plac na obali Dunava koji ima kompletnu infrastrukturu i luku, a opština Kladovo nam je još ponudila građevinsku dokumentaciju od 150.000 evra potpuno besplatno i oslobodila nas komunalnih taksi s obzirom na to da planiramo da zaposlimo mnogo više od 20 radnika. Montaža proizvodnih hala trebalo bi da počne za mesec dana, da bi fabrika već od proleća počela sa radom - objašnjava Dragiša Racić.
Osim što je izgubio fabriku koja je bila nadohvat ruke, Negotin će, po svemu sudeći, izgubiti i investitora koji već posluje u Krajini. Vladimir Malanija, direktor rusko-nemačke firme „Spri Telekom YU" koja ima pogone u Negotinu, nudio je opštini pomoć za rešavanje problema pasa lutalica, a zainteresovan je i za izgradnju pijačnog prostora i izgradnjnu balon hale na gradskom bazenu.
- Spreman sam da sa 20.000 evra pomognem formiranje prihvatilišta za pse lutalice po evropskim standardima. Međutim, na moju ponudu niko ne odgovara i kao da svi čekaju da sam realizujem taj projekat. Sa druge strane, znam da je ove godine građanima isplaćena odšteta od preko milion i po dinara zbog ujeda pasa lutalica. Zbog toga ću ovaj projekat najverovatnije realizovati u saradnji sa Boškom Ničićem, predsednikom opštine Zaječar - ističe razočarano Malanija.
Vladimir Malanija već četiri godine sa uspehom vodi firmu „Spre Telekom YU" u Negotinu koja proizvodi metalne konstrukcije, filtere sušače, žicu, armaturu, eksere i želi da pomogne gradu u kojem živi. Potvrda toga je da je njegova firma bila sponzor direktnih prenosa svih programa 43. „Mokranjčevih dana".
Negotincima, a posebno zaposlenima u nekada uglednoj firmi „Poljotehna" u sećanju je nedavni debakl u pokušaju da se ova firma privatizuje. Dragoljub Đorđević, predsednik SO Negotin, angažovao se u pregovorima sa grčkim investicionim fondom. Pregovori su trajali mesecima, čak je i SO Negotin donela odluku o otpisu duga koji je ova firma imala prema opštini. Međutim, uzalud. Grčki investitor nije se ni pojavio. Kupca nema i ni za firmu „Krajina vino", iako je cena imovine ovog stečajnog dužnika pala ispod 100 miliona dinara. Potencijalne kupce iz Austrije, u vreme predizborne kampanje, baš u ove firme dovele su negotinske demokrate, međutim od posla nije bilo ništa.
Odgovarajući na primedbe investitora, Radmila Gerov, predsednica opštine Negotin, izjavila je da je opština maksimalno izašla u susret Dragiši Raciću i drugim investitorima, ali da realno nije bila u stanju da ispuni uslove koje oni zahtevaju.
- Dragiša Racić je tražio plac na Dunavu, zbog luke, a opština nema takav prostor. To je osnovni razlog zbog kojeg je Racić otišao u Kladovo. Što se tiče firme „Spre Telekom YU", ja sam samo jednom razgovarala sa gospodinom Malanijom, ali on nikad nije ponudio 20.000 evra za izgradnju prihvatilišta za pse. Kada je u pitanju „Poljotehna", opština je učinila sve što je u našoj moći, ali potencijalni investitor je ipak odustao budući da je u međuvremenu nastavljena rasprodaja imovine po izvršnim sudskim rešenjima - tvrdi Gerov.
Stranci samo zakupljuju zemlju
Jedini svetao primer „investiranja" u Krajini su trenutne licitacije za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Za krajinsko zemljište nadmeću se dve inostrane i jedna domaća firma i tek po koji poljoprivrednik iz Krajine.
