Izvor: Blic, 16.Mar.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekaju bubreg i po 20 godina
Nikola Gruber je bubrežni bolesnik i već 11 godina ide na dijalizu. Kako nema podudarnih živih srodnika, jedini spas mu je kadaverična transplantacija bubrega. Na listi čekanja je već godinu i po dana.
- Nisam se do sada prijavljivao za transplantaciju jer je bilo iluzorno prolaziti kroz brojne preglede kako bi se ustanovilo da li ste ili ne za transplantaciju, a kadaverične transplantacije se gotovo uopšte nisu radile kod nas. U poslednje dve godine slika se malo popravila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali i dalje se radi veoma malo transplantacija. Ima ljudi koji organ čekaju i po 20 godina - kaže Gruber.
Na listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.600 bubrežnih bolesnika. Broj obolelih od bubrežne bolesti se iz godine u godinu stalno povećava. Nažalost, neki od njih nikada neće doći na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega dvadesetak kadaveričnih transplantacija, odnosno transplantacija s osoba koje su doživele moždanu smrt.
Kako bi pokrenuli stvari sa mrtve tačke, pre pet godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do danas donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je oko 20.000 ljudi.
- To nije dovoljno. Da bi transplantacija organa u Srbiji zaživela, potrebno je da dva do tri miliona građana zavešta svoje organe. U tim uslovima mogle bi da se zadovolje potreba za organima, odnosno da se godišnje obavi 40-50 transplantacija jetre, 15-20 transplantacija srca, 200-350 transplantacija bubrega. U Srbiji trenutno ima oko 3.500 bubrežnih bolesnika koji su na dijalizi. Oko 1.600 njih je na listi čekanja za transplantaciju - kaže za „Blic nedelje" dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije.
Po broju kadaveričnih transplantacija Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi. Već tri godine priprema se zakon o transplantaciji koji nikako da ugleda svetlost dana. Taj zakonski okvir omogućio bi našoj zemlji da se približi asocijaciji evropskih zemalja koje razmenjuju organe. Planirano je da se formira i nacionalna agencija koja će koordinirati ceo program donatorstva. U Srbiji postoje obučeni timovi lekara za transplantaciju bubrega, jetre, srca. U većini centara stvoreni su materijalno-tehnički uslovi, a i snabdevenost lekovima je mnogo bolja.
Potrebno je samo da država uradi nešto više da se mobiliše stanovništvo kako bi u što većem broju zaveštalo organe.
Donorske kartice na VMA
Svi zainteresovani koji žele da zaveštaju svoje organe i tako u slučaju moždane smrti pomognu drugima mogu da se jave Vojnomedicinskoj akademiji na telefon 011 36 70 784. Za one koji žive u unutrašnjosti, na kućnu adresu stiže izjava koju popunjavaju i vraćaju u VMA. Posle toga stiže im donatorska kartica. Organe su do sada zaveštale mnoge javne ličnosti, kao što su glumica Branka Katić, zatim njene kolege Dragan Bjelogrlić, Bata Živojinović, predsednik FK Partizana Ivan Ćirković i mnogi drugi.
