Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeda kao „izbacivač“
Na partijskoj sceni jedino haos je redovan. Uz sve ispade pojedinaca, uz sve turbulencije unutar stranaka i među strankama, uz ratove saopštenjima, ipak posebnu pažnju zavređuje uloga i ponašanje Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno-demokratske partije.
Politički avanturizam Čedomira Jovanovića traje godinama. Uspeo je da od jedne prepoznatljive ideje dođe do potpune propasti. Iako LDP nikad nije ima veliku podršku glasačkog tela, bar ne da sam ima pet odsto glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za cenzus, Jovanović je uspevao da „pliva“ kroz razne koalicije. U isto vreme uspeo je da ga napuste ljudi vredni pažnje, kao što su Vesna Pešić, Vladimir Pavićević, Bojan Đurić i mnogi drugi.
U skladu sa svim političkim neuspesima Jovanović je „neskromno“ počeo da za sebe uzima ulogu supervizora, odnosno „izbacivača“ drugih partija iz republičke i lokalne vlasti. Iako nije jedini koji se redovno nudi Aleksandru Vučiću, ipak je najuporniji u svojim nastojanjima. Dok su mu glasači u Srbiji otkazali poverenje i podršku, on je počeo i da određuje ko bi mogao, a ko ne da bude u vlasti.
Na republičkom nivou Jovanović tvrdi da „umesto SPS-a u vladi treba da bude LDP“, kao da je zaista nevažna činjenica da SPS sa svojim koalicionim partnerima ima 44 mandata i četiri puta više glasova od LDP-a. Nije u ovom slučaju problem što neko ima četiri puta više glasova, nego što nekoga uopšte ni nema u parlamentu. I tako, uz sve devijacije koje stvara izborni sistem, Jovanović bi i neparlamentarnu stranku u Vladu Srbije umesto legitimne parlamentarne stranke. Ovde nije reč o političkim ciljevima za koje se zalaže SPS ili LDP, ovde je reč o elementarnom poštovanju izborne volje građana.
Da apsurd bude veći, Jovanović se prethodnih dana obraćao i gradonačelniku Novog Sada, Milošu Vučeviću iz SNS, sa zahtevom da iz lokalne vlasti isključi Treću Srbiju, zbog njihovih dobrih odnosa sa Moskvom i zbog susreta sa Igorom Strelkovim, liderom pokreta Novorusija i učesnikom sukoba u Ukrajini. Legitimno je pravo svakog građanina da iskaže svoj protest i da taj protest uputi nadležnim službama ili da se direktno obrati onima kojima je protest upućen. Jovanović kao da je navikao na „mentorstvo“ drugih, pa se tako obraća i drugima kao da svi imaju šefove i ne odlučuju autonomno.
Svakako da je Srbiji potrebna liberalno-demokratska snaga (kao i svakoj demokratskoj zemlji) koja ima jasnu političku platformu u skladu sa svojim ideološkim profilom, ali Jovanovićev LDP to odavno nije.
Trebalo bi da preispita svoje političke poteze i da uvidi da mu je koketiranje sa socijalističkim i socijaldemokratskim, sindikalnim i drugim idejama odnelo neki broj glasova koji ga je gurnuo van parlamenta. U tom vanparlamentarnom lutanju Jovanović samo pokušava da se ponudi vlasti, a nikako da konsoliduje stranačku strukturu. I tako je od velike šanse postao izbacivač iz vlasti.
Autor je doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
