Izvor: Politika, 28.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Časni krst na dar manastiru Krka
Poklonici iz Beograda darovali svetinju osveštanu o Vaskrsu u Jerusalimu
Dalmacija – Manastir Krka, biser Dalmacije, minulog vikenda je na dar dobio Časni krst, osveštan o Vaskrsu u Svetoj zemlji. Želja da se krst daruje manastiru ili crkvi koji do sada takav poklon nisu primili potekla je na tradicionalnom Nikoljdanskom dečjem saboru. Među poklonicima koji su krenuli iz Beograda bile su i devojčice iz Velike Hoče, učesnice ove manifestacije i članice Kulturno-umetničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društva „Božidar Micić”.
Časni krst oslikao je Zoran Maslić, po uzoru na ikonostas manastira Krka, a na grob Gospodnji nosio ga je Vujadin Erkić sa Hadži Ristom Purićem. Najmlađi koji je u naručju roditelja Časni krst pratio u Svetu zemlju, a potom i do konačnog odredišta u manastir, bio je jednogodišnji Ilija, sin Hadži Riste Purića.
Posle desetočasovnog putovanja poklonici su u crkvi Sv. Kirila i Metodija u Kistanju, nadomak manastira Krka, prisustvovali prazničnoj liturgiji, koju je služio Njegovo pravosveštenstvo episkop dalmatinski Fotije, uz sasluženje sveštenomonaha i sveštenika eparhija Dalmatinske i Gornjokarlovačke. Bila je to prilika da se osnovci iz ovih eparhija, koji su tokom godine pohađali časove veronauke, sretnu na Dečjem saboru. Portu kistanjske crkve i manastirsko dvorište ispunio je žagor nekoliko stotina mališana iz Ogulina, Gračaca, Gorskog Kotara, Knina... Ovdašnje stanovništvo skoro da ne pamti kada se toliko duša slilo u ovaj kraj.
– To je najbolji dokaz koliko nas ljubav po veri povezuje – rekao je episkop Fotije, ne krijući radost što su na saboru bile i devojčice iz Velike Hoče, pa se tako potvrdilo da narod nije zabadava ovoj prostor nazvao dalmatinsko Kosovo.
Odvajkada se ovde vodila borba za opstanak. I manastir Krka, posvećen sv. arhangelu Mihailu, pamti teške godine. Smešten u dolini reke Krke, između Knina i Šibenika, bio je uvek na dobrom vidiku, kako dobronamernicima, tako i neprijateljima, od čije ruke je pljačkan i spaljivan. Prema predanju, osnovala ga je 1345. godine, kneginja Jelena, sestra cara Dušana, žena hrvatskog kneza Mladena Drugog Šubića. U Krki je 1615. godine osnovana prva bogoslovija. Rad je prekidala za vreme turske najezde 1647. godine, da bi na ponovno otvaranje čekala do 1964. godine. I tokom rata 1995. godine je zatvorena, a uslovi za njeno otvaranje stekli su se pre sedam godina. Sada se u njoj školuje 50 učenika, uglavnom iz Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine, među njima i jedan đak iz Kanade.
– Za sticanje znanja u ovoj ustanovi uskraćeni su budući bogoslovi iz Srbije i Crne Gore, jer su im potrebne đačke vize – pojasnio je episkop.
Manastir je poznat i po bogatoj kulturnoj riznici, jer su u njega svraćali Nikola Tesla, Miloš Crnjanski, Simo Matavulj, a na knjigama su svoju posvetu manastiru ostavili Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Među dragocenostima ima onih iz Jerusalima, Venecije, carske Rusije, a ovde je i epitrahilj Svetog Save sa 33 svetiteljska lika, rađen u njegovo vreme.
– Za ovo blago neprocenjive vrednosti postojala je velika briga tokom rata u Hrvatskoj. Monasi su bili prinuđeni da od 1995. do 1998. godine napuste manastir, pa je u njemu boravila hrvatska vojska. Preko 2.200 eksponata preneto je u Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu – ističe episkop Fotije. On se nada da će uskoro ove vredne stvari biti vraćene kući, a na tome insistiraju i hrvatski zvaničnici.
Manastir se polako oporavlja od oštećenja koje je pretrpeo u poslednjem ratu. Duhovno središte povratila su mu četiri monaha koja u njemu borave. Na pitanje kako opstaju, episkop Fotije, kratko odgovara – Bog se brine.
Znajući da se većina Srba sa ovog podneblja obrela u inostranstvu, može li se računati na njihovu pomoć?
– Naši ljudi u dijaspori misle da je akcijom „Oluja” sve izgubljeno. Kad šalju pomoć „vagaju” jer su u nedoumici kome pomažu, ako je sve otišlo unepovrat. Ovaj veliki današnji skup to negira, jer za naše eparhije i manastir ima nade, a i oni koji iskreno veruju pomažu od srca – kaže vladika Fotije.
Episkop podseća da su manastir svojevremeno posećivali Stipe Mesić i Boris Tadić, a česti gosti su i ljudi iz zemalja Evropske unije, koji se sa znatiželjom interesuju za istoriju ove srednjovekovne svetinje. Važno je da se njima na najbolji način predstavi kultura, kako bi se uverili da su nam koreni ovde duboki. Knjige iz 15. i 16. veka koje se čuvaju u manastirskoj biblioteci o tome svedoče.
Nadu da se koreni neće zatrti daju upravo deca. U Dalmatinskoj eparhiji njih oko 300, a u Gornjokarlovačkoj oko 700 mladih ide na veronauku. Saborovanjem se podstiče živ kontakt sa verom, pa ono treba da se i ubuduće održava, saglasni su sveštenici ovih eparhija. Manastir Krka bio je poznat i kao mesto gde su se održavale različite umetničke kolonije, poput čuvene – likovne. Oživljavanje njihovog rada za sve bi bila velika radost. Verovanje je da oni koji su makar jednom sišli do manastira, u dolinu reke Krke, sigurno će doći ponovo, da dušu nahrane lepotom.
Aleksandra Kurteš
[objavljeno: 29/06/2008.]
.jpg)
