Izvor: RTS, 26.Jan.2020, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas istorije na Starom sajmištu
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, koji se širom sveta obeležava 27. januara, na Starom sajmištu na Novom Beogradu održan je svojevrstan čas istorije za građane.
Ester je rođena u logoru Staro sajmište, prevremeno sa samo 900 grama. Nije bilo mnogo nade da će preživeti, ali je krišom, u kutiji, izneta iz logora. Niko od rođaka po majci nije preživeo. Ubijeni su u Topovskim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šupama i na Sajmištu.
"Ne znam da li me je mama videla i kako je to bilo. 'Jeste, jeste videla te je, pokazali su te', i kazali rodila si devojcicu, ali moramo brzo da je sklonimo. Onda je ona zplakala. Onda sam i ja zaplakala. To je bio moj prvi emotivni, da sam to doživela, inače nikad nisam pre ni plakala, ja sam smatrala da u život moram da koračam hrabro i čvrsto", kaže Ester Bar Albahari.
Na ovom mestu gotovo ništa ne podseća na veliko stradanje. Tamo gde je bila mrtvačnica i bolnica, gde su bili paviljoni, danas se nalaze restoran, obdanište, stanovi...
"Za osamdeset godina mi, sem spomenika, velikog tamo i jedne ploče iza ove kupole nemamo ništa. Nemamo ništa od obeležja. Znači, čovek dođe ovde, ljudi žive, idu u vrtić, u teretanu i ništa drugo", naglasio je Davor Salom, član Jevrejske opštine u Beogradu.
A u tom najvećem logoru na teritoriji okupirane Srbije, stradalo je oko 6.500 Jevreja i hiljade Roma i Srba. Na hiljade ljudi ugušeno je u gasnom kamionu koji je kružio gradom.
Komandant logora, SS oficir, osuđen je tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka, na 20 meseci zatvora zbog učestvovanja u zločinu.
"Treba da se setimo svih žrtava ali treba da se setimo kako je do toga i došlo i na taj način mi treba da reagujemo ako eventualno danas bi se pojavila neka slična situacija. Holokaust je u tom smislu genocid najvećih razmera. Upravo govoreći o tome o onome što se delilo tada mi edukujemo sebe i druge", kaže Milovan Pisari, istoričar i direktor Centra za primenjenu istoriju.
Preživelih logoraša je sve manje, a sa njima nestaju i direktna svedočenja. Fotografije i filmovi nisu dovoljni da se sećanje na stradanje sačuva i da traje, i zato je opravdan zahtev da Staro sajmište konačno postane Memorijalni centar.
.jpg)
