Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarapanski baksuzi
Javnost uglavnom NVO dovodi u vezu sa politikom i zločinima, ali devedeset odsto ovih organizacija u Srbiji bavi se običnim, životnim stvarima
Oni promovišu smeh kao osnovno ljudsko pravo. I njihov lider odudara od foto-robota tipičnog frontmena nevladine organizacije. Zvonko Rajković, profesor fizičkog, koji već dugo godina uči kruševačku decu da plivaju, ne uklapa se u stereotip koji vrlo često i nezasluženo preovladava među Srbima: da im se pri pomenu reči NVO >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priviđaju Nataša Kandić ili Biljana Kovačević-Vučo, dve "najpoznatije borkinje za promociju civilnog sektora".
Zašto se nastavnik Zvonko ne uklapa u kliše o "vojniku NVO"? On je predsednik Humanog društva ugursuza, namćora i baksuza "Dobra narav" iz Kruševca, nevladine organizacije koja okuplja čarapanske šaljivdžije, poznate po igri baksuznog kola i humanitarnih prikupljanja dobrovoljnih priloga koji se zasnivaju na mantri "ćutanje je zlato".
Naime, namćori registrovani kao NVO, umesto da inaugurišu pravila promocije "prave" zapadnjačke demokratije, umesto da se proglase za proroke privatizacije i apostole tržišne privrede, opunomoćene branioce svih vrsta ravnopravnosti, od političke do polne, organizuju humoreskne performanse, od kojih je jedan od najegzotičnijih – sedenje u kafani "leđa o leđa".
– Ko prekrši pravilo, ubacuje novac u humanitarnu kasicu – kaže Zvonko Rajković.
"Nevladini baksuzi" od 1999. godine pomažu najboljeg đaka jedne od srednjih škola u Kruševcu, nagrađujući ga maturskim odelom, a učenicu – maturskom haljinom. Samo ove godine obukli su više od 80 kruševačkih mališana.
– Baš smo nevladini. Ne bakćemo se s vladom i politikom u širem smislu. Osnivanjem NVO hteli smo da stvorimo brend Kruševca, jer smo poznati po duhovitosti. Odavde su i Čkalja, pa Milan Puzić, Bata Paskaljević, Radmila Savićević, Radmila Živković, satiričar Karlo Minić – podseća šef "ugursuza".
Ovo veselo društvance vuče korene iz 1929. godine. Pošto su žene bile okupljene oko "Kola srpskih sestara", muškarci su želeli da pomognu gradsku sirotinju, ali kako se njihovo druženje ne bi svelo na puko skupljanje članarine, namćori su ga uvili u oblandu zabave. Obnovili su rad 1987. godine.
Za njih ne važi prilično raširena predrasuda – da je dovoljno smisliti "melodičan" projekat za slušni aparat nekog moćnog finansijera, izučiti standarde izrade međunarodnih projekata i od toga pristojno živeti u Srbiji, pod plaštom aktiviste "Instituta za istraživanje ruda i gubljenje vremena", kako kritičari razvoja civilnog sektora ocenjuju njihovo delovanje, aludirajući na detalj iz kultnog stripa "Alan Ford".
Ali, strani finansijeri tanje fondove za podršku NVO, tako da Građanska inicijativa i Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) smatraju da je pravo vreme da se započne sa sistematskim koracima u procesu obezbeđivanja sredstava za rad NVO iz domaćih izvora. Oni predlažu uspostavljanje saradnje sa lokalnim samoupravama, u smislu obezbeđivanja sredstava iz budžeta opština, odnosno gradova. Samo 40 odsto NVO organizacija finansira se od fondacija, 12 odsto se finansira sopstvenim sredstvima, 11 odsto članarinom, a iz budžeta svega – 2,2 odsto.
Jedna od aktivistkinja nevladinih organizacija s početka devedesetih godina prošlog veka takođe je svesna stereotipa o "konektovanju za prebogatog stranog donatora".
– Javnost uglavnom NVO povezuje sa Fondom za humanitarno pravo ili Jukomom, koji se prevashodno bave najvažnijim političkim temama, odnosom prema zločinima, uspostavljanjem demokratskih vrednosti i tranzicijom društva, ali, devedeset odsto NVO, ili udruženja građana u Srbiji bavi se običnim, životnim stvarima. Pecanjem, na primer – kaže ova žena koja se tek nedavno, posle petnaestogodišnjeg beskompromisnog zalaganja za transformaciju srpskog društva prema neoliberalnim i građanskim postulatima, konačno "dokopala" svoje NVO.
Ona se bavi problematikom ljudskih i građanskih prava u poratnom sistemu, pokušavajući da pokaže kako svet nije ukalupljen u stereotipe. Smatra da na skali top-tema za strane donatore stereotipi u postkonfliktnim društvima zauzimaju visoko mesto.
– Ovde, čim prohodaš sve je stereotip. Stereotip je i kako da načininiš prvi korak, kako da hodaš, kako da trčiš. Šta treba da govoriš javno, šta tajno. Na Zapadu se građani organizuju na svim nivoima, kako bi sebi pomogli. Tamo imate udruženja majki s jednim, dva ili tri deteta. Udružuju se sadašnji i bivši alkoholičari... Ako imate probleme, vi se udružujete i samim tim lakše ostvarujete svoje ciljeve.
U Srbiji deluje mreža od ukupno 1.909 aktivnih NVO, ali među njima su i oni koji se udružuju i na bazi – zdrave pameti, poput Udruženja nadarenih "I-ku" iz Novog Beograda.
Možda je Rastko Močnik, profesor sociologije kulture na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, u pravu kada kaže: Zadatke koje je nekad obavljala država pod javnim nadzorom sada obavljaju specijalizirane organizacije, koje su odgovorne svojim finansijerima. Finansiraju ih i posebni izvori, koji u najboljem slučaju uvažavaju vladajuću ideologiju. Programe im sastavljaju i novac dodeljuju ugledni, uticajni ili uspešni pojedinci i pojedinke, a to znači predstavnici sistema i njegove ideologije. A još češće NVO finansira država: u tom slučaju logično je da finansijer određuje za šta će ići te pare i kako će se potrošiti.
Usprkos svemu, NVO su potpora antisistemskim pokretima i novim oblicima zajedničkog života. S jedne strane, one su poluga neoliberalne države – a, s druge, one su retko područje gde je još uopšte moguće razvijati alternativne oblike zajedničkog života, mišljenja i stvaralaštva. Poput Društva čarapanskih baksuza.
-----------------------------------------------------------
Najgušće u Beogradu
"U Srbiji je od ukupno 1.909 aktivnih, najveći broj nevladinih organizacija registrovan u Beogradu, Vojvodini i na severoistoku zemlje, dok dvadesetak opština nema nijednu ovu organizaciju", izjavio je Tanjugu koordinator Programa Centra za razvoj neprofitnog sektora za odnose s javnošću Zoran Marković. Pored Beograda, grad koji je bogat NVO je i Knjaževac.
U Direktorijumu Centra, organizacije su razvrstane po vrsti delatnosti kojima se bave, pa su tako najviše zastupljene organizacije kulture i umetnosti, zatim ekološka društva i pokreti, pa humanitarne i sociohumanitarne. Pored domaćih, registrovane su i međunarodne, ukupno ih je 67.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 18.08.2006.]
