Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čamovu dasku niko neće
Zvuči crnohumorno, ali i naša pogrebna preduzeća prate modne trendove. Nastoje da ne zaostaju za kolegama iz Evrope koji su kovčege od medijapana proglasili najtraženijom robom ove godine, a kad je o spomenicima reč, oni crni su potpuno "aut", jer se sada uglavnom koriste svetli materijali, mermer i granit u bojama. Da je reč o ozbiljnoj delatnosti potvrđuje i to što se oni najveći "grobari", kako neki sebe zovu, jednom godišnje okupe na specijalizovanoj izložbi na Novosadskom sajmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da po štandovima izlože sanduke, sarkofage, urne, pokrove, vence, s tim što je poslednji put svima za oko zapao onaj ispleten po konturi kontrabasa. Proizvođača petnaestak, a kupaca 350, dakle predstavnika javnih komunalnih preduzeća i prodavaca, koji robu proslede do krajnjeg kupca za sahranu.
Kakva tema, mnogi će odmah početi da govore "pu-pu-pu, daleko bilo", ali proizvođači i trgovci pogrebnom opremom uvek uzvrate onom narodnom – još se nije rodio taj koji nije umro i bio sahranjen. I, što je najgore – stvarno su u pravu. Eto naslednika Pantelije, Aksentija, Maksimilijana i ostalih članova čuvene filmske grobarske dinastije, pomisliće svi koji su se smejali dobro poznatim junacima iste profesije. Ali, u suštini reč je preduzećima koja dobro rade, jer posla, na našu žalost, ima. O onima što se otimaju o pokojnike, odnose cveće s groblja pa ga opet preprodaju ovde nema pomena, reč je o velikim firmama. Onim za koje iznenađenja ne postoje, što je bio slučaj pre dvadesetak godina kada je posebno pravljen sanduk dužine gotovo dva i po metra, visine blizu 70 centimetara i širine 75 centimetara, a u njemu je sahranjena osoba koja je bila teška oko 170 kilograma. Još nešto odskače od uobičajenog gostoprimstva u firmama koje se bave opremom za poslednji ispraćaj. Sa smeškom vas ponude kafom i na tacnicu uz šoljicu stave kesicu šećera "ukrašenu" kovčegom i onako nonšalantno ponude pepeljaru na kojoj piše "Hvala vam što pušite". Svoja preduzeća uz to nazivaju: "Večni san", "Horizontala", "Golgota", "Karma", "Flor", "Plavi svod", "Krin", "Vis" i specijalizovali su se za prodaju i izradu opreme "za onaj svet".
Ono što se baš ne očekuje u firmi koja pravi pogrebnu opremu jesu priznanja, ali "Morna forest" iz Ljubovije je za svoje proizvode na onom okupljanju u Novom Sadu dobila četiri zlatne medalje i veliki pobednički pehar. Oni spadaju u grupu od sedam-osam proizvođača koji su osnažili toliko da ih i u Evropi znaju i od njih kupuju. Jeste da je medijapan hit, ali imamo mi prirodno drvo za Evropljane. Dopunjeno pleksiglasom.
– Naša firma je tek godinu dana na ovom tržištu, a specifični smo po tome što proizvodimo sanduke isključivo od bukve. Više od 60 odsto naše proizvodnje namenjeno je izvozu u Nemačku, Austriju, Italiju i Grčku. Kovčeg koji u ovim našim krajevima do sada nije viđen jeste ovaj kome je donji deo izrađen od bukve, a poklopac od pleksiglasa, potpuno providan, a isključivo je namenjen za sahranjivanje u grobnicama – ističe Nela Mihajlović-Snegić, menadžer za izvoz u "Morna forestu". Cene sanduka su od 130 do 650 evra.
Doduše, ima i sanduka koji staju 2.680 evra, ali socijalnog raslojavanja uvek je bilo, svuda pa i na groblju. Oni najjeftiniji su oko 150 evra, ali u proseku najčešće ožalošćena porodica kupuje onaj od 250 do 350 evra. U Hrvatskoj i Sloveniji su, kažu podaci, cene veće, pa onaj "prosečni" košta od 750 do 850 evra. Proizvođači savršeno poznaju i poštuju običaje verskih zajednica, pa im nije bio problem da naprave zelene sanduke, a po pokrovu izvezu polumesec. Inače, u Bosni i Hercegovini najjeftinija oprema za pokojnika iznosi oko 500 konvertibilnih maraka, ali u proseku svi biraju onu od hiljadu.
Svake godine pogrebnici nastoje da iznesu pred kupce nešto novo. Ili kroz tihu, nenametljivu reklamu ponude novi stil. U svetu je najpodložnije promenama i modnom osmišljavanju šminkanje pokojnika. Kod nas to još nije postalo važno, verovatno zato što se u kapeli i na poslednjem ispraćaju kovčeg zatvara, a umrli ostaje u sećanju bližnjih onakav kakav je bio dok je bio živ. I garderoba pokojnika je uglavnom prava, novokupljena, nema ušteda u smislu nabavke one od papira, kartona. Kod nas se evropski trendovi prate, sudeći po rečima upućenih, po oblicima sanduka i izgledu venaca. Za ovu sezonu inovacija je specijalni lift za spuštanje sanduka u raku i neki novi rashladni uređaji za čuvanje tela do sahrane.
Većina pogrebnih firmi ima svoje veb-sajtove, sa cenama, slikama kovčega (imena su im razna – crna ruža, ekskluziv, klavir, tajna večera, džambo, amer, španac) i svim što nude, čak i crnim čipkanim šalovima. Na sajtu beogradskih "Pogrebnih usluga", uz uobičajenu ponudu, postoji i link "Znamenite ličnosti" gde su po abecednom redu pobrojani mnogi lekari, pisci, glumci, političari sahranjeni na Novom groblju, date su njihove kratke biografije. U tekstiću o Dušku Radoviću stoji i onaj citat "I mi koji nikada nećemo umreti...".
[objavljeno: ]
.jpg)
