Izvor: Politika, 24.Nov.2013, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čak 20.000 dece ne ide u školu

U seoskim opštinama petina đaka ne stigne do kraja osnovne škole, samo petina romske dece pohađa srednju školu

Više od 20.000 dece u ovom momentu ne pohađa osnovnu školu, što u statističkom prevodu znači da svakoj generaciji nedostaje oko 3.000 učenika. Tome treba dodati i podatak da svega 63 odsto učenika iz romskih naselja završi osnovnu školu, to jest da je tek svaki treći đak završi na vreme.

Svaki deseti đak koji živi na selu takođe „ispadne” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz osnovnoškolskog sistema, a u nekim seoskim opštinama petina đaka napušta školu i počinje da radi u seoskom domaćinstvu.

Ilustrativan dokaz teze da socijalno poreklo ima veze sa pristupom obrazovanju jeste i podatak da 60 odsto najsiromašnije dece i samo petina romske dece pohađa srednju školu, upozorava Tanja Ranković iz beogradske kancelarije Unicefa, koja dodaje da je veoma mali broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uključen u osnovno i u srednje obrazovanje.

Iako je inkluzija već četiri godine deo našeg obrazovnog sistema, manje od hiljadu mališana uključeno je u sistem predškolskog inkluzivnog obrazovanja, a Ministarstvo prosvete i nauke nema podatke koliko je đaka uključeno u sistem osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja.

Znamo da se smanjuje broj dece u specijalnim školama i da se povećava broj dece sa smetnjama u razvoju koja su uključena u školski sistem, ali još ne znamo konačan broj ove dece, ističe Muhedin Fijuljanin, državni sekretar u Ministarstvu prosvete u razgovoru za naš list.

Govoreći o problemima s kojima se suočavaju roditelji dece sa smetnjama u razvoju za koju je potrebno napraviti individualni obrazovni plan, on ističe da najveći broj roditelja traži da im se obezbedi personalni asistent za dete i ističu da je deci potreban intenzivniji rad sa logopedom.

Oni često traže i ortopedska pomagala za decu sa invaliditetom i mole nas da im pomognemo oko nabavke lekova za ove mališane koji su dosta skupi i koje roditelji često nisu u stanju da priušte, jer je većina njih nezaposlena ili je teškog materijalnog stanja, kaže Fijuljanin. 

Ljiljana Simić, nacionalna koordinatorka Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, koju je osnovalo Ministarstvo prosvete, ističe da je u periodu od septembra prošle godine do jula ove godine, mreža pomogla 481 detetu sa smetnjama u razvoju, koje je uključeno u sistem inkluzivnog obrazovanja.

„Nažalost, mi ne dolazimo u kontakt sa svim đacima sa smetnjama u razvoju već u obrazovne ustanove dolazimo kada nas škole pozovu da pomognemo nekom detetu. Spektar problema sa kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju je zaista veliki – počev od kršenja prava deteta na obrazovanje do nemogućnosti da se obezbedi adekvatna ishrana u školi ili vrtiću. Školama najčešće pomažemo da naprave individualni obrazovni plan i prilagode nastavu potrebama deteta i savetujemo ih kako da donesu odluke u vezi sa daljim obrazovanjem deteta”, objašnjava Ljiljana Simić, dodajući da po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u jednom odeljenju mogu da sede najviše dva deteta kojima se pruža stručna podrška u savladavanju gradiva.

Treći veliki sastanak Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, koji se juče završio, okupio je više od sto učitelja, nastavnika i predstavnika organizacija koje se bave decom sa smetnjama u razvoju, koji su na dvodnevnom sastanku razmenili iskustava u radu.

Mreža za pružanje podrške učenicima, roditeljima i obrazovnim ustanovama nastala je na osnovu potreba obrazovno-vaspitnih ustanova za pružanjem podrške u razvijanju dostupnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja za svako dete, sa posebnom pažnjom i brigom za decu iz osetljivih društvenih grupa.

K. Đorđević

objavljeno: 24/11/2013

Nastavak na Politika...