Izvor: Blic, 29.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čajetinski urbanisti pomagali mafijašima
Opština Čajetina evidentirala je na Zlatiboru 52 apartmanska objekta prosečne površine 400 kvadrata kojima preti rušenje zbog toga što su njihovi vlasnici, iako su gradili po propisanim uslovima, izbegli da plate naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Iza ovih zdanja, kaže predsednik opštine Milan Stamatović, stoji prljavi kapital građevinske mafije, čije su nelegalne poslove pomogli i čajetinski urbanisti.
- Na Zlatiboru postoje tri vrste nelegalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podignutih objekata. Prvu grupu čine stambene kuće u naseljima koja nisu obuhvaćena urbanističkim planovima, druga grupa je komercijalna gradnja finansirana čistim parama, a treća su mafijaške investicije. Za razliku od prve dve kategorije, čiji vlasnici žele da legalizuju objekte, treća je najveći problem Zlatibora za čije je rešavanje neophodna pomoć države - kaže za „Blic” Milan Stamatović.
Kao odgovor na ekspanziju građevinske mafije na Zlatiboru, ističe naš sagovornik, opština Čajetina je proteklih dana popisala 52 objekta, svaki površine 300-500 kvadrata, a sporno je što ni za jedan od njih nije plaćena naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Samo po tom osnovu, tvrdi Stamatović, opštinski budžet je oštećen za pet miliona evra. Jedino što preostaje jeste rušenje objekata, ali će ono teško biti izvedeno ukoliko lokalna vlast ne dobije pomoć svih struktura države.
- Najveći problem je što mi ne znamo imena ljudi iz te građevinske mafije zato što oni funkcionišu po uhodanom principu koristeći rupe u zakonu. Sve počne kada se oni sa koferom punim novca pojave na Zlatiboru i od vlasnika zemljišta kupe deo placa na kome žele da grade apartmane. Debelo mu kešom plate, ali uz pogodbu da se njihova imena nigde ne pojavljuju, već da se vlasnici tih imanja vode kao investitori. Zatim, taj vlasnik placa, koji sa gradnjom nema ama baš ništa, podnese opštini zahtev za građevinske dozvole i čim one budu izdate, radovi počinju. Tako se obilato koristi zakonska mogućnost početka gradnje pre nego što investitor plati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Objekti se brže-bolje ukrove i po pravilu odmah prodaju, investitori koji dobro zarade nestaju, a svi problemi ostaju na vlasnicima imanja i lokalnoj samoupravi - objašnjava Milan Stamatović.
S obzirom na to da se prodajom legalno građenih apartmana, za koje su izmirene sve dažbine državi i opštini, na Zlatiboru zaradi 2.000 evra po kvadratu, procena je da se trgovinom apartmana za koje nije plaćena naknada za korišćenje građevinskog zemljišta dobije i dvostruko više.
„Jedan od stubova divlje gradnje je i sprega investitora i nekih ljudi u opštinskoj upravi. Nedavno smo imali prijavu jednog investitora, koja se ispituje, da je dao novac izvesnom arhitekti koji mu je obećao da će podmititi nekoga u lokalnoj samoupravi da mu se što pre izdaju dozvole za gradnju, čime su još više potkrepljene sumnje da takav vid korupcije postoji. Zato smo reorganizovali službu za urbanizam i, nadam se, prekinuli taj lanac”, ističe Stamatović.
On dodaje da je prljavi kapital kojim se gradi na Zlatiboru od kada je vlast pokrenula kampanju popisa spornih objekata pokrenuo pravu lavinu pritisaka sa svih strana da se naknada za korišćenje građevinskog zemljišta umanji. Pritisci se plasiraju, navodno, pod plaštom da će skupim tarifama u vreme ekonomske krize investitori biti oterani sa Zlatibora.
„Pored toga, izloženi smo i čestim pretnjama. Prećeno je i mojoj ćerki, kojoj je jedan od investitora kazao da poruči ocu da popusti po pitanju naknade, a o tome je obavešteno Opštinsko tužilaštvo”, tvrdi Stamatović.
Neophodna pomoć države
„Što se nas tiče, svaki od ovih 52 objekta za koji se ne plati naknada za građevinsko zemljište biće porušen, a kada će do toga doći - ne možemo da prognoziramo. Oni imaju pravo žalbe na prvostepeno rešenje o kojoj će odlučivati Republička građevinska inspekcija u Užicu. Nisam siguran da će oni imati hrabrosti da potvrde naše odluke. Zato, borba protiv divlje gradnje mora biti široka akcija države jer šta znači biti predsednik opštine, sudija ili policajac u maloj varoši naspram ljudi koji imaju milione”, kaže Milan Stamatović.
