Izvor: Politika, 11.Jul.2011, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čačanin poklanja manastir Žičkoj eparhiji
Pored Crkve Svetog Pantelejmona, koju je obnovio, Milenko Kostić je odlučio da podigne i manastirske zgrade
Kotraža – Milenko Kostić kupio je hektar livade u rodnom selu i tu će podići kaluđerski konak i ekonomske zgrade za život i boravak monaha ili monahinja. Parcela se naslanja na jednobrodnu crkvu Svetog Pantelejmona koja je sagrađena 2000. godine, takođe po Kostićevoj želji, odmah ispod roditeljske kuće u Kotraži.
– Time ću, po blagoslovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladičanskom, podići manastir, dokupiti još zemlje i sve priložiti Žičkoj eparhiji. Neka tako ostane koja živa duša na ovim prostorima koje svi polako ostavljaju – kaže Kostić za „Politiku“.
On je sa 15 godina i pozajmljenim novcem za autobusku kartu navek napustio zavičajno selo, udaljeno 11 kilometara od Guče putem za Ivanjicu, ali se često vraća na taj vis. Danas kao najbogatiji Čačanin, vlasnik „Auto Čačka“ i domaćin 51. Sabora trubača u Guči.
Pripoveda da je Crkva Svetog Pantelejmona (sa grčkog = svemilostivi), nadomak imanja Kostića, čak 127 leta bila „jedan kamen u trnjaku“.
– Podigli su je i osveštali 1790. godine naši pradedovi i posvetili Svetom Đorđu. Ali, Turci su je sravnili sa zemljom 1873, ne ostavljajući ni beleg. Pored tog crkvišta prolazili smo dok nas je pokojna baba Cmiljana vodila na pričest u drugu seosku crkvu i ona mi je ostavila u amanet da, ako se nekad zaimam, uspravim srušenu bogomolju.
Dogodilo se oboje: on je postao imućan čovek a hram je počeo ponovo da zvoni u poslednjoj godini prošlog milenijuma.
– Tu postoji jedna zanimljiva činjenica, koja mi se često vraća u misli, a uvek kad dođem ovde. Dok je bila u ruševinama, četiri puta sam sanjao kako obnavljam tu crkvu. A kad je sagrađena, nikad mi više nije došla u san.
Živopisci su duže od godine oslikavali hram i na južnom zidu, po uzorima iz grčkih i ruskih crkava, napravili fresku „Čuda Svetog Nikole na moru“. Tu je, u čamac kojim plove spaseni, freskopisac likovima smestio šestočlanu porodicu Kostić.
– To nije bila moja zamisao već neka vrsta poklona od tadašnjeg vladike žičkog Stefana. U zahvalnost što pomažem crkve i što sam i ovu sagradio nuđeno mi je, recimo, da budem sahranjen u porti, što nisam prihvatio. I fresku na kojoj sam prikazan uz suprugu, dva sina i dve ćerke, uradili su bez mog znanja uzevši fotografije od moje pokojne majke dok sam ja dve sedmice bio na putu u Rusiji.
Šta danas, posle 11 godina, misli o tom potezu freskopisaca.
– Freska godinama nikome nije smetala. Tek lane počeli su da me prozivaju, smatrajući da to ne pristaje pravoslavnom hramu. Ali, posle toga ona mi je još draža, to je nešto što će ostati iza mene – ističe Kostić.
Iz vremena kad je dovršavana Crkva Svetog Pantelejmona (obeležava se 9. avgusta) u Kotraži potiče i jedna istinita anegdota. Graditelji, i mesni pop sa njima, smatrali su, pošto je ktitor čovek imućan i na glasu, da bi trebalo da odvoji još nešto para i postavi gromobran na građevinu. Ali, Kostić se lako odbranio od dodatnog troška, uzvrativši im:
– Neće, valjda, Bog da gađa u svoju kuću.
Gvozden Otašević
objavljeno: 12.07.2011
