Izvor: Politika, 10.Maj.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čačani eksperti za radijatore
U preduzeću „Cini” konstruisan novi predajnik toplote, 40 odsto efikasniji od uopšte poznatih u svetu
Čačak – Posle četiri godine rada na konstrukciji, usavršavanju i ispitivanju, inženjer Slobodan Spasović sa stručnim timom preduzeća „Cini“ proizveo je novi aluminijumski radijator koji daje 200 vati toplote po kilogramu sopstvene mase. Izum je uspešno prošao sve provere u laboratoriji a ovih dana je, kompletiranjem tehničke dokumentacije, započet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postupak registracije ovog patenta.
– Novi radijator je 40 odsto efikasniji od uopšte poznatih u svetu, i znatno jevtiniji. Predstoji nam još nekoliko koraka da od njega stvorimo kompletno srpski proizvod kojim ćemo se svi ponositi, i robnu marku kakva nema konkurenciju – kaže Spasović za „Politiku“.
Jedna velika kompanija iz Češke već sada želi da otkupi tehnologiju za ovaj proizvod iako je, u završnoj verziji, izrađeno tek desetak primeraka, i to isključivo radi ispitivanja. Spasović ceni da bi serijska proizvodnja mogla da počne do kraja ove godine, najpre ovde u Čačku:
– Svetski propisi zahtevaju da grejna tela moraju pružiti najmanje 80 vati toplote po kilogramu sopstvene mase, i to se postiže čeličnim radijatorima. Aluminijumski, koji se proizvode u Italiji, Kini i kod nas, daju od 120 do 130 vati, a novi „Cinijev“, sa 190 do 200 vati, postaje nedostižan za druge.
Izum još nema tržišno ime (u firmi ga vode kao „lamrad“), materijal je isključivo aluminijum koji se dobija u Srbiji ali različitih debljina, a sklapa se lepljenjem po „Cinijevoj“ tehnologiji patentiranoj pre 11 godina, i istezanjem materijala.
– U ovom proizvodu kombinovali smo tri tehnologije. Iskoristili smo činjenicu da se aluminijum može obrađivati na više načina – debljina livenog je najmanje 1,0–1,5 milimetara, presovanog od 0,9 do 1,0 milimetara, ali zato valjani može biti debeo samo 0,1 milimetar – i za rebra koristili najtanji. To je važna, ali ne i jedina finesa u novom postupku – objašnjava Spasović.
Tako će italijanski i naši standardni radijatori od deset rebara aluminijuma, visine 600 milimetara, ostati na težini od 14 do 15 kilograma, dok će novi iz Čačka težiti 9,5 kg. Standardni predajnici toplote koštaju šest evra po rebru a novi će, dakle, nositi znatno nižu cenu.
– Ali, ovo nije standardni proizvod pa nema opreme koja se može naručiti radi njegove serijske izrade. Iako je reč o tri tehnologije i pet posebnih celina, naš plan je da sve zaokružimo domaćom pameću, da hidrauličnu opremu konstruišu inženjeri iz Trstenika, isporučilac rebara biće iz Gornjeg Milanovca a farbar iz Čačka, i tako redom. Za sve to je, do početka serijske proizvodnje, potrebno ulaganje od 300.000 do 400.000 evra – ističe Spasović.
On smatra da bi, posle pokretanja proizvodne linije u Čačku, odmah mogao pet istih pogona, sa kompletnom tehnologijom, da izveze u Rusiju. Već je, 2006. godine, zaštićenu „Cinijevu“ tehnologiju za proizvodnju radijatora prodao firmi „Alprof“ u Alma Ati (Kazahstan). Prodaja tehnologije zajedno sa opremom za proizvodnju, po principu ključ u ruke, najunosnija je.
Spasović je osnovao „Cini“ još 1977. godine i do sada ima 14 registrovanih patenata, dok su tri još u postupku zaštite. Inženjer tehnologije i njegovo preduzeće ušli su 2007. godine u Ginisovu knjigu rekorda pošto su na Trgu ustanka u Čačku montirali najveći radijator na svetu, veličine šest puta šest metara, koji je bio funkcionalan i radio je. Taj rekord važi i danas.
Gvozden Otašević
objavljeno: 11.05.2011
