Izvor: RTS, 19.Sep.2014, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CINS: Privatno obezbeđenje izazvalo smrt šest osoba

Privatno obezbeđenje u noćnim klubovima, preduzećima ili na javnom mestu u proseku svake druge godine ubije po jednu osobu, a u sukob sa građanima, novinarima, javnim ličnostima, pa čak i sa decom, uđe najmanje osam puta godišnje pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Broj slučajeva treba uzeti s rezervom s obzirom na to da, kako je objasnila novinarka CINS-a Milica Šarić, veliki broj sukoba radnika privatnog obezbeđenja nije prijavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << policiji zbog straha građana od eventualnih posledica, preneo je Tanjug.

Šarićeva je, predstavljajući danas prvu internet-bazu podataka o napadima pripadnika privatnog obezbeđenja na građane Srbije "Strah od obezbeđenja", objasnila da je novinarski tim CINS-a istraživao period od 2003. do danas i u nju uvrstio situacije u kojima je privatno obezbeđenje grubo prekoračilo svoja prava.

Kako je istakla, šest takvih napada obezbeđenja dovelo je do smrtnog ishoda.

"Baza je namenjena svima, građanima, firmama koje unajmljuju obezbeđenje, ali i firmama koje pružaju te usluge, o pripadnicima privatnog obezbeđenja koji su pravili probleme. Ona nije konačna, već se redovno ažurira od prijavljenih slučajeva, kao i onih koje je CINS našao u medijima, sudskoj i policijskoj dokumentaciji", objasnila je Šarićeva.

Baza trenutno sadrži 86 slučajeva, odnosno opis svakog od njih, mapu Srbije sa označenom lokacijom incidenta, imenom žrtve, napadača i tipom povrede.

Značaj baze "Strah od obezbeđenja" istakao je sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milorad Todorović, koji njen doprinos vidi u uspostavljanju sistematske kontrole privatnog obezbeđenja i evidencije da li su učesnici napada pripadnici policije, zaposleni u firmama za obezbeđenje ili osobe angažovane kao telohranitelji.

Todorović je dodao i da je veoma važno što je donet Zakon o privatnom obezbeđenju, na čijoj je izradi i lično bio angažovan, ali da će se pravi efekti njegove implementacije postići donošenjem podzakonskih akata.

"Ono što fali za implementaciju jesu podzakonska akta. Gotovo sva podzakonska akta su u završnoj fazi i očekujemo da u najskorije vreme da budu objavljena", rekao je Todorović, objasnivši da ona, pre svega, regulišu program i način obuke pripadnika bezbednosti, akreditaciju centara za obuku i načine polaganja.

Na Zakon o privatnom obezbeđenju osvrnuo se i izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović, ukazavši na problem bezbednosne provere pripadnika obezbeđenja, kao i neuređenost toga ko zapravo unutar MUP-a Srbije kontroliše privatni sektor bezbednosti.

On je naglasio da treba hitno doneti 11 nedostajućih podzakonskih akata kako bi počela obuka pripadnika privatnog obezbeđenja i da bi firme u kojima su zaposleni dobili licence, ističući da je upravo nedostatak obuke odgovoran za smrtne slučajeve u incidentima između građana i obezbeđenja.

Formiranje baze incidenata pozdravio je predsednik Komisije za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije Dragiša Jovanović koji smatra da će ona doprineti boljoj kontroli oblasti privatnog obezbeđenja.

Jovanović je ocenio da će, uz pomoć te baze, tržište samo regulisati koje će firme, na osnovu reputacije, postojati, a koje će se ugasiti, ali je i dodao da je potrebno napraviti razliku između privatnog i "divljeg" obezbeđenja.

Na predstavljanju internet baze podataka o napadima pripadnika privatnog obezbeđenja na građane Srbije učestvovao je i brat Filip Čolović, brat Fedora Frimermana, mladića kojeg je obezbeđenje splava Saund na smrt pretuklo 25. jula prošle godine.

Nastavak na RTS...