Izvor: Glas javnosti, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEKAJUĆI FAJRONT - DRAGOLJUB PETROVIĆ
Ne mogu da se setim ko je od njih dvojice držao noge na stolu, Ivan ili Dragutin, al’ jedan jeste. Bio je to mali znak bahatosti. Znam da su gledali neku utakmicu u kancelariji zamenika glavnog urednika, glumeći nonšalantnost, a po desku ondašnje Borbe koji je bio gabarita aerodromskog hangara bauljali su zbunjeni novinari, sluđeni urednici, hladnokrvni izveštači malobrojnih slobodnih medija, raznorazni prijatelji redakcije i N.N. lica koja su se tu zatekla jer su mislili da je u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zakuska povodom Nove godine. Država je na katoličko Badnje veče primenjenom mutljavinom preuzela dnevni list Borba, tada (1994.) jedini dnevnik gde se moglo pročitati nešto normalno, a bilo je to vreme s one strane ludila, kada su Večernje novosti bez zazora, sasvim komotno, kao aktuelnu fotografiju objavile ulje na platnu Uroša Predića ‘’Siroče na majčinom grobu’’ iz 1888. godine, s redakcijskim potpisom: ‘’Siroče iz Istočne Bosne kome su muslimani ubili roditelje, ali je zbrinuto i sada je pitomac vojne akademije’’.
Ivan se prezivao Marković, a Dragutin je bio Brčin. Prvi je kasnije postao portparol Jula, bljuvač vatre i raznoraznih teško prepričivih artiljerijskih gadosti o tadašnjoj opoziciji i medijima. Poslednji put je viđen ove godine u aprilu kako izlazi iz požarevačkog suda gde su ga oslobodili optužbi da je oklevetao požarevačkog otporaša nazvavši ga ‘’stranim plaćenikom, članom Hitler-jugend organizacije, psihijatrijskim slučajem i delinkventnom ličnošću’’. Drugi je bio savezni ministar za informisanje, direktor i glodur pocrvenele Borbe, kome je skoro cela redakcija odbila poslušnost, pa se, u početku, dok nas nisu izbacili napolje posle jednog ‘’upada’’ u ranu zoru, paralelni list pravio u zgradi SIV. Danas pokojni Nikola Milošević tada je lepo primetio: ‘’Do sada smo znali šta je lažni novac, znali smo da i novine lažu, ali za lažne novine nismo znali’’. Poslednji put Brčin je viđen ovih dana u Ministarstvu prosvete. Kažu da je postao šef kabineta.
Aha, to je, dakle, to pomirenje, istorijski momenat Srbije, kada moramo shvatiti ozbiljnost trenutka, evropske integracije i demokratske švaleracije, i oprostiti Brčinu & kompanjerosima sve ono što oni nisu oprostili nama. Jerbo je stvar bila jasna - nismo mi radili njima o glavi, nego su oni bili namerni da sličan giljotinski potez odrade na našim, u to vreme usijanim glavama. Ponegde im je i uspelo. Ivica Lazović, koga je Dragan Đilas obišao u finišu kampanje kao najpoznatiju preživelu žrtvu Miloševićevog režima, ima da oprosti onom espeesovcu Živku Sandiću, kasnije uslovno osuđenom zbog izazivanja opšte opasnosti, što mu je iz pištolja pucao u glavu pre kontramitinga
usred Knez Mihailove i obogaljio ga zauvek. Pucao je jer ga je tadašnji sistem, oličen u istim likovima iz SPS koji se danas kunu da je „strano plaćanje“ jedini srpski ‘egzit’“, ohrabrio stvorivši atmosferu jeftinoće kada je u pitanju bedni život „stranih plaćenika“ & „domaćih izdajnika“. Tačnije, svih onih koji nisu smatrali da je falsifikovanje života i stvarnosti, makar zbog toga potegli i ulje na platnu Uroša Predića, normalno stanje stvari.
Tu deceniju devedesetih još nismo ni svarili, teško se, naime, vari ta bljutava hrana u koju je glavni kuvar sunuo preteranu dozu soli, čilija i bibera, a već traže da je ispovraćamo i pređemo na „orosal’’, sredstvo protiv dehidracije. Tako bliska prošlost je komplikovana za „mir, mir, mir, niko nije kriv“ u zemlji gde se još nisu pomirili ni partizani i četnici, pa su juče po Adi Ciganliji opet tražili grob Draže Mihailovića, streljanog pre cirka 62 godine, psovali komunjare i ostatak sveta. Svako pomirenje mora da inicira onaj ko je izazvao svađu. Jedino srpska pomirenja iniciraju oni koji su - preživeli.
Види се да је у Србији стварно дошло до промене власти. Петровић Драгољуб је преселио своје теме у далеку прошлост. Како ће сад да пише о семафорској коалицији? Много је безбедније да се острви на покојне. Очекујем да ће следећи чланак у колимни да буде о брачним проблемима краља Милана и краљице Наталије. А шта ако је и то превише "шкакљиво"? Ето следеће колумне о ... цару Урошу и краљу Вукашину.
