Izvor: TangoSix.rs, 12.Dec.2025, 08:00

CAPA „State of the industry“ prezentacija: Detaljan pregled stanja komercijalne avijacije u 2025. godini kroz prizmu finansija, flote i geopolitike

Konferencija „Airline Leader Summit World“ u organizaciji CAPA-e održava se ove nedelje u Lisabonu, kao jedan od poslednjih događaja koje ova referentna industrijska organizacija koja se bavi analitikom organizuje širom sveta.
Agendu događaja, standardno za CAPA-u i njen uticaj, oplemenilo je prisustvo nekoliko direktora velikih globalnih avio-kompanija kao i  entiteta koji se nadovezuju na njihovo poslovanje, kroz raznovrsne aktuelne i interesantne teme.
Srpska publika >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << iz industrije imala je priliku da prisustvuje ovom događaju prošlog novembra u Beogradu a ove godine Tango Six ponovo izveštava sa lica mesta, ovoga puta u Lisabonu.
Jedan od panelista, takođe već tradicionalno, je i direktor Er Srbije Jirži Marek.
Početak ove vrste CAPA događaja rezervisan je za verovatno i najinteresantniju pojedinačnu prezentaciju – „State of the industry“, odnosno pregled sektora komercijalnog avio-saobraćaja od strane Džonatana Vobera (Jonathan Wober), glavnog finansijskog analitičara CAPA-e.
„Airline Leader Summit World“ prvi put u Lisabonu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kroz svoju prezentaciju, koju je simbolično nazvao „22 podatka za 20 minuta“, Vober je pružio prilično detaljnu krvnu sliku industrije koristeći nekoliko najbitnijih parametara, pojava i trendova.
Analizu je započeo fokusirajući se na podatke o saobraćaju, koristeći poređenje sa pred-pandemijskim nivoima kako bi se adekvatno izmerio oporavak. Prema najnovijim podacima IATA-e za oktobar, putnički i teretni saobraćaj (mereno u RPK i CTK parametrima) dostigli su 112% nivoa iz istog meseca 2019. godine.
– Već skoro dve godine smo iznad 100% i u putničkom i u teretnom saobraćaju, ali i dalje je važno meriti koliko smo daleko stigli u oporavku na 2019. godinu koja je bila poslednja godina stabilnog rasta pred Koronu. – naglasio je Vober.
Pored poređenja sa 2019. godinom, Vober je ukazao i na stabilan međugodišnji rast, navodeći da su prihodi po putničkom kilometru (RPK) u prvih deset meseci ove godine porasli za 5,3%, dok je teretni saobraćaj zabeležio rast od 3,3%.
Analizirajući kapacitete, osvrnuo se na broj raspoloživih sedišta na globalnom nivou, ističući da je globalni prosek trenutno na 113% u odnosu na ekvivalentnu nedelju iz 2019. godine.
Tu su i značajne regionalne varijacije. Afrika prednjači sa oporavkom od 126%, dok su Latinska Amerika i Bliski istok takođe visoko pozicionirani. Nasuprot tome, Azija-Pacifik se nalazi na začelju sa 102%, dok su Evropa i Severna Amerika zabeležile rast od oko 106%.
Iako se čini da putnici ne vole visoke cene avio-karata istorijski podaci pokazuju da inflacija cena avio-karata ni malo nije smanjila potražnju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kada je reč o globalnoj floti, Vober je izneo podatak da je ukupan broj mlaznih aviona u aktivnim operacijama dostigao 110% nivoa iz novembra 2019. godine, što je nešto više od 28.000 letelica.
– Ako pogledamo različite vrste mlaznjaka, uskotrupni avioni prednjače sa 117%, širokotrupni su na 103%, ali su regionalni mlaznjaci pali na samo 91%, tako da oporavak tu i nije bio tako snažan. – objasnio je Vober.
Posebnu pažnju CAPA-in analitičar posvetio je neaktivnoj floti, odnosno avionima koji su parkirani ili uskladišteni. Pre pandemije, ovaj procenat se kretao oko 4%, da bi tokom COVID krize, logično, naglo skočio. Iako se situacija popravlja, Vober je napomenuo da se nivo neaktivnih aviona dugo zadržao na oko 7% zbog problema u lancu snabdevanja i održavanju motora, da bi tek u septembru ove godine pao na 6%.
Govoreći o isporukama novih letelica, Vober podseća na ozbiljne probleme u proizvodnji. Projektovane isporuke za Erbas i Boing u tekućoj godini iznose oko 1.420 aviona, što je nivo koji je industrija imala još 2016. godine. Avionski OEM-ovi, kako je to moglo da se čuje i početkom nedelje u Ženevi, jednostavno ni izdaleka nisu sposobni da proizvedu potrebne brojeve putničkih aviona.
– Govorimo o kašnjenju od devet godina u smislu ukupnih isporuka. – konstatovao je Vober, dodajući da su isporuke dostigle vrhunac 2018. godine, pre nego što su problemi sa Boingovim MAX modelom i pandemija oborili proizvodnju.
Stagniranje proizvodnje i dalje nikako ne smiruje potražnju. Vober je istakao da globalni „backlog“ (naručeni, a neisporučeni avioni) iznosi oko 17.300 komercijalnih putničkih letelica. Iako, filosofski gledano, ovaj podatak može predstavljati dobar indikator perspektive industrije, trenutni tempo proizvodnje znači da će OEM-ovima trebati narednih 12 godina da proizvedu naručeno, što je, kako je Vober podsetio, istorijski veoma visok nivo.
Globalnoj avio-industriji će u narednih 20 godina trebati novih milion članova kabinskog osoblja / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Sledeći veliki izazov koji je identifikovao odnosi se na ljudske resurse. Prema prognozama Erbasa i Boinga, industriji će u narednih 20 godina biti potrebno 2,4 miliona novih zaposlenih, uključujući milion članova kabinskog osoblja, 700.000 tehničara i 650.000 pilota. U tom kontekstu, on se osvrnuo i na rodnu ravnopravnost.
– Broj žena u IATA odboru direktora je tri. To nije veliki broj, ali je tri puta veći nego pre pet godina i beskonačno poboljšanje u odnosu na pre deset godina. – našalio se Vober.
Interesantno je da je procenat pilota ženskog pola i dalje izuzetno nizak – na globalnom nivou kreće se između 4% i 6%.
Analizirajući tržišni udeo niskotarifnih avio-kompanija, Vober je istakao njihovu stabilnu zastupljenost i konstantan rast. Njihov globalni udeo u raspoloživom kapacitetu (sedišta) porastao je sa 30% pre pandemije na današnjih 34%.
Prelazeći na globalnu ekonomsku sliku koja zapravo diktira performanse avio-saobraćaja, Vober je citirao prognoze MMF-a koje ukazuju na usporavanje globalnog rasta BDP-a, delom zbog protekcionističkih politika i novih carina u SAD. Kako je podsetio, istorijski gledano, postoji jaka korelacija između rasta BDP-a i rasta avio-saobraćaja, gde je avio-saobraćaj obično rastao dvostruko brže od ekonomije.
– Prosečan rast RPK bio je 6,2%, a prosečan rast globalnog BDP-a 3,1%, dakle radilo se o dvostrukom multiplikatoru. – podsetio je Vober.
Međutim, kako je kazao, nove prognoze ukazuju na usporavanje rasta avio-saobraćaja na 4,9% u 2026. godini, što prati trend usporavanja globalne ekonomije. Kao konkretan primer uticaja ekonomskih politika, Vober je naveo podatak da broj posetilaca koji avionom dolaze u SAD još uvek nije dostigao nivoe pre pandemije, beležeći pad od 1,7% u prvih deset meseci ove godine – rezultat prilično nerazumnih politika nove američke administracije.
Kada su u pitanju finansije avio-kompanija, udeo troškova goriva se smanjuje i predviđa se da će činiti 24% prihoda u 2026. godini. Iako je niža cena nafte pozitivna za troškove, Vober upozorava da ona takođe signalizira usporavanje ekonomije. Još važnije, trenutni troškovi ne uključuju ogromne izdatke potrebne za prelazak na bio-goriva.
– Ako prihodi ne porastu značajno kako bi pokrili troškove prelaska na nova inovativna i ekološka goriva, avio-kompanije će se suočiti sa novom kategorijom ogromnog gubitka. – upozorio je Vober na verovatno neizbežno tragične troškove dekarbonizacije.
Cene avio-karata bile su još jedna interesantna tema prezentacije. Iako se inflacija cena karata stabilizuje (1,77% u EU), Vober je istakao da su cene i dalje drastično više nego pre pandemije – u EU za 44%, a u Velikoj Britaniji za čak 68%. Jednostavno, potražnja za putovanjem avionom toliko je porasla odmah nakon pandemije da je pojedinim direktorima avio-kompanija žao što ih nisu i više dizali. Nasuprot logici da niko ne voli da plaća velike iznose za avio-karte, putnici će, kako istorijski podaci nakon pandemije dokazuju, uvek plaćati koliko moraju da bi leteli.
Uprkos utisku da su vesti o bankrotima avio-kompanija česte, Vober je naveo da je njihov broj u CAPA bazi podataka smanjen sa 712 na 694, što on ne smatra alarmantnim već delom uobičajenog ciklusa.
Pred kraj prezentacije, Vober se dotakao uticaja veštačke inteligencije (AI) i održivosti. Dok AI može povećati globalni BDP za 0,5 procentnih poena kroz veću produktivnost, ona takođe nosi ekološki trošak, jer AI centri za procesiranje ogromnih količina podataka mogu biti odgovorni za do 3,7% emisija gasova staklene bašte.
Što se tiče održivog avio-goriva (SAF), Vober je izneo podatak da će ono činiti samo 0,6% ukupne potrošnje goriva u ovoj godini. Iako je to dvostruko više nego 2024. godine, i dalje je reč o malim brojevima koji su revidirani naniže.
Vober je zaključio svoje izlaganje porukom o imperativu dostizanja nulte neto emisije, za šta je, prema ICAO globalnom mandatu preostalo još 24 godine.
The post CAPA „State of the industry“ prezentacija: Detaljan pregled stanja komercijalne avijacije u 2025. godini kroz prizmu finansija, flote i geopolitike appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...