Izvor: RTS, 05.Avg.2016, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Busije čuvaju banijsku tradiciju hrane
Naselje Busije, u kojem je obeležen Dan sećanja na "Oluju", čuva krajišku tradiciju govora, muzike, a na prvom mestu tradicija hrane.
Većina meštana Busija, avgusta 1995. godine bila je u koloni koja je napuštala Baniju, Kordun, Liku. Danas, malo ko se istim putem vraća u svoja rodna mesta. Prečica ka Baniji, ipak, postoji.
Prečica vodi do restorana, gde se čuva banijska tradicija. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Malo šta u jelovniku nema prefiks banijski.
U hladnjači su domaći specijaliteti, domaći kulen, slanina, plećka, buđola, pršuta, kobasica, kaže Stevo Đaković, vlasnik restorana "Banija" i izbeglica iz Gline.
Kaže da gosti najviše vole domaći kulen i kobasicu.
Lično vodi računa o svakoj fazi pripreme hrane - od sirovine, do gotovog proizvoda. Zaposleni su mu, mahom, zemljaci - samo oni, kaže, znaju kojom debljinom se seče banijska kobasica ili pečenje sa ražnja.
"Poenta banijskog pečenja je bukovo drvo, znači vatra gori sa strane i žar se privlači", kaže Stevo.
Miris prošlosti manje prija. Oluja ga je razdvojila od porodice, srećom na kratko. Usledile su teške izbegličke godine i borba za život.
"Jednostavno, ne znaš šta da radiš i čime da se baviš, nema ništa. Stan se plaća. I, dolazim tu na golu livadu stavljam kamp kućicu. Bilo je malo struje, malo vode, i tu na goloj livadi krećem da se bavim ugostiteljstvom. Uz taj sav narod zaživio sam i ja", priča Stevo.
Zaživeli su i drugi lokali. Tako se, danas u Busijama, osim u "Baniji", druže i u lokalnim kafićima "Kordunu" i "Vukovaru".
