Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bulajić: Protivtužba je neophodna
Dr Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida, nezadovoljan je stavom države da se kao ključni argument postavi pitanje nenadlžnosti Suda u Hagu.
„Neposredno uoči rasprave srpska javnost je neobaveštena! Ne verujem da se ne radi o sudbonosnom pitanju nacije i države. Zbog povrede Konvencije UN o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida, SRJ (Srbija) obavezna je da plati reparacije, odštetu hrvatskim državljanima. Još jednom ističem da je Srbija bila obavezna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da prva podnese tužbu za genocid protiv Hrvatske krajem 1995. godine, posle utvrđenih genocidnih zločina hrvatske soldateske nad Srbima u Slavoniji, Srpskoj Krajini, Medačkom džepu, Mrkonjić Gradu, na teritoriji Republike Srpske... I umesto da Srbija podnese protivtužbu za zločine genocida nad Srbima u Hrvatskoj, što nije uradila i pored dva produženja roka, ona 11. septembra 2002. godine pokreće pitanje nadležnosti suda da raspravlja o zločinima genocida!
Ako su u to vreme neki autoriteti nove vlasti govorili da prednost treba dati miru i pomirenju, jasno je da je posle podnošenja tužbe Hrvatske Srbija bila obavezna da podnese protivtužbu. Najmanje je bilo mesta prigovoru na nadležnost Međunarodnog suda pravde. Pravni agenti Srbije su težište stavili na formalnopravne razloge, ignorišući suštinski interes Srba za kažnjavanje počinioca genocida“, kaže za naš list Milan Bulajić.
Profesor Međunarodnog i javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Paunović očekuje da će se Sud u Hagu proglasiti nenadležnim.
„U vreme podnošenja tužbe 1999. godine SRJ nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu“, izjavio je Paunović agenciji Tanjug. On je podsetio da se Međunarodni sud pravde 2004. godine proglasio nenadležnim po tužbi SRJ protiv osam članica NATO zbog bombardovanja, upravo zbog toga što SRJ u vreme bombardovanja i podnošenja tužbe, u aprilu 1999. godine, nije bila članica UN i potpisnica Statuta Međunarodnog suda i Konvencije u genocidu, na koju se poziva tužba.
„Bilo bi potpuno pravno neutemeljeno da sud sada donese drugačiju odluku“, ocenio je Paunović. Prema njegovim rečima, ovoga puta ne može biti izuzetka, kakav je učinjen recimo u slučaju tužbe BiH protiv SRJ, jer je tada, kako je podsetio, iskorišćena jedna odluka iz 1996. godine kojom se sud u Hagu proglasio nadležnim i tu odluku je sud uzeo kao merodavnu, uprkos tome što je Beograd kasnije pokrenuo novi postupak.
