Izvor: Press, 24.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarin: Dajte privredi stabilne uslove poslovanja!
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je na Letnjem Vivaldi forumu „Planirajmo 2011", koji se održava na Mokroj Gori, da su Srbiji neophodni stabilan politički okvir i predvidiv poslovni ambijent, a to podrazumeva i stabilnost deviznog kursa
Bugarin kaže za Press da domaći privrednici insistiraju da se što više podstiče industrijska i prerađivačka proizvodnja namenjena izvozu, kako bi se smanjio spoljnotrgovinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << deficit.
- To ne može da se uradi bez ozbiljnih državnih podsticaja, Razvojne banke koja će da podrži investicione i razvojne projekte i Agrarne banke koja će da pomogne razvoj poljoprivrede. Takođe, dalje odlaganje poreske reforme koja bi podrazumevala i smanjenje poreza i doprinosa na zarade je neprihvatljivo. Ta reforma bi morala da bude primerena ekonomskoj snazi domaće privrede, tako da bi povećanje PDV-a stvorilo ogroman teret privredi - kaže Bugarin.
Prema njegovim rečima, srpsku privredu u ovom trenutku odlikuje i nepovoljna privredna struktura.
- Imamo ograničene prirodne, finansijske resurse i tehnologije i nedovoljan obim investicija. Privreda otežano finansira tekuću proizvodnju zbog prethodne kreditne zaduženosti, rasta nelikvidnosti, rasta kreditnog rizika i povećanja udela nenaplativih potraživanja, kao i strogih uslova kreditiranja - tvrdi Bugarin.
Saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković istakao je da su Srbiji potrebne stope privrednog rasta od oko pet odsto, ali je pitanje da li će to biti ostvarivo ako Evropa bude u dugoročnijoj krizi.
- Postojeći režim kursa ne bi trebalo menjati, a uvođenje fiksnog kursa u Srbiji ne bi bilo dobro rešenje - ocenio je Vučković. On je ukazao i da strukturni nedostaci srpske privrede još nisu otklonjeni i naglasio da su nam neophodne investicije u infrastrukturu, poreske reforme i reforme javnog sektora.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je da je napravljena radna verzija novog modela rasta privrede, čiji će glavni pokretač biti rast industrijske proizvodnje, pri čemu domaća tražnja treba da raste sporije od bruto domaćeg proizvoda (BDP).
- Za finansiranje investicija biće neophodno da se poveća učešće domaće štednje u bankama, a vodeću ulogu u rastu BDP-a treba da dobije industrijska proizvodnja. Razlozi za promenu dosadašnjeg modela rasta su smanjeni priliv stranog kapitala u regionu i rast spoljnog duga zemlje koji može da izazove krizu platnog bilansa. Pri tome i javni dug, koji je dostigao oko 35 odsto BDP-a i ubrzano raste, može i dalje da se poveća zbog najavljene realizacije velikih infrastrukturnih projekata - naveo je Arsić.
Prema novom modelu rasta, fiskalni deficit mora se smanjiti sa 4,5 na jedan odsto BDP-a u narednih pet godina, a suština promene moraće da se ostvari preko smanjenja javne potrošnje za pet do šest odsto BDP-a u narednih pet do šest godina.
