Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 14.Feb.2011, 07:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet puca ako se povećaju plate
BEOGRAD - Profesor Milica Bisić je upozorila da budžet Srbije ne bi mogao da podnese ispunjenje zahteva za povećanjem zarada u javnom sektoru.
Ukoliko bi se to dogodilo budžet bi premašio "zacrtani" budžetski deficit od 120 milijardi dinara, izjavila je Bisić koja na beogradskom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), predaje javne finansije i fiskalnu politiku.
Bisić smatra takođe da je ostvarenje planiranih poreskih prihoda za ovu godinu pod znakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pitanja jer se domaća privreda nije dovoljno oporavila tako da ne može da finansira narasle zahteve za rashodima.
"Budžetski prihodi iz 2010. kada se uporede sa onim iz 2008, poslednjom godinom nekakvog napretka, veći su za pet do šest odsto, što je značajno manje od inflacije. Znači realno su pali, a porez na dobit kao najbolji pokazatelj ciklusa, odnosno oporavka je i u apsolutnom iznosu niži u 2010. nego u 2008", tvrdi Bisić, je i direktor tržišta revizorske kuće KPMG.
Uskoro neće biti bolje
Bisić ne očekuje ni da građani u Srbiji bolje žive u 2011, nego u prošloj godini, kao što se ne vidi da postoji "suštinska vera kako će stvari postati dobre i da ćemo postati bogato društvo u doglednoj budućnosti".
"Vlada bi trebalo svim sredstvima da zahteve za većom javnom potrošnjom ili vešto otkloni ili delimično zadovolji ali da sa druge strane vodi računa o budžetskoj ravnoteži", navela je Bisić i dodala da lično veruje da ove godine, ipak, neće biti velikih socijalnih nemira.
Bisić smatra da je vlada propustila da sprovede nephodnu racionalizaciju - smanjenje zaposlenih u javnom sektoru još 2009. godine.
"Činjenica da je potrebna velika masa novca za povećanje plata u javnom sektoru, govori o velikom broju onih koji ih primaju", kaže ona.
Mnogo zaposlenih u državnoj administarciji
"Uverena sam da postoje državni organi u kojima broj ljudi treba da bude povećan ali i da neki od njih uopšte ne bi trebalo da postoje", dodala je Bisić po kojoj je "u 2011. nije realno očekivati da se to (racionalizacija) dogodi".
Bisić smatra i da su teško ostvarljivi ciljevi iz Zakona o budžetskom sistemu da nivo javnog duga ne sme da pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da budžetski deficit na srednji rok treba da bude sveden na jedan odsto BDP.
"Mastrihtski kriterijumi koji definišu zahteve za evro zonu, kažu da budžetski deficit ne sme da bude veći od tri odsto, kao ni da javni dug ne bi smeo da bude veći od 60 odsto BDP. Kada se uporedimo sa te dve veličine, mi smo još uvek relativno dobri.
Međutim, nivo javnog duga iz decembra prošle godine dostigao 41,5 odsto, znači imamo četiri procenta poena do nivoa koji je zakon propisao", iznela je Bisić.
Država se mnogo zadužuje
Bisić je uverena da će "posle predizbornog trošenja u ovoj godini, nova vlada biti prinuđena da ponovo menja odredbe Zakona o budžetskom sistemu, da jednostavno relaksira taj zahtev kada je reč o veličini javnog duga".
Bisić ukazuje i da nije ništa sporno da se budžetski deficit finansira zaduživanjem, ali da problem predstavlja činjenica "kako se država zadužuje po visokim kamatnim stopama i da se zadužuje denomirano u evrima".
"Neka kamatna stopa od dva do tri odsto je prihvatljiva, ali se obveznice emituju po pet do šest odsto na evro dug. Najbolje o tome svedoče rashodi na kamate, koji su više nego trostruko veći u odnosu na 2008. Svake godine se ti rashodi povećavaju što je prirodna posledica načina zaduženja", iznela je Bisić.
Situacija je veoma teška
"Suština je, dakle, da ne možete od javnih finansija i budžetske politike, osim u delu rashoda, očekivati da reši pitanja u ekonomiji. No, uz kakvu- takvu makroekonomsku ravnotežu bez obzira što su postojali inflacioni pritisci ne može se reći da je sadašnja situacija veoma teška", ocenila je Bisić.
Bisić je zaključila da brine što suštinske strukturne reforme nisu sprovedene, a naročito nije ništa urađeno na poboljšanju efikasnosti poslovanja velikih javnih preduzeća u Srbiji.
.jpg)
